„Crno-beli” u svojoj istoriji imaju samo pet boljih plasmana

Koliki je uspeh napravio Partizan plasmanom u četvrtfinale Evrolige svedoči i to što je u svojoj istoriji imao samo pet boljih plasmana u najboljem klupskom takmičenju u Evropi. Crno-beli su osnovani 1945, ovo takmičenje (prvobitno Kup šampiona) igra se od 1958, a njima je ovo 24. učešće.

Jednom su bili evropski šampioni (1992), po dva puta treći (1982, 1988) i četvrti u Evropi (1998, 2010), jednom šesti (1980) i još dva puta stizali su do četvrtfinala (2008, 2009).

U Kupu evropskih šampiona debitovali su posle svoje prve titule prvaka Jugoslavije (1976), ali su razočarali: nisu se plasirali u finalnu rundu (najboljih šest ekipa Evrope), iako su u svojoj četvrtfinalnoj grupi bili favoriti, u konkurenciji Zbrojevke (Čehoslovačka) i Akademika (Bugarska). Na papiru su imali najbolji klupski tandem u Evropi, Dragan Kićanović – Dražen Dalipagić, kao i američkog igrača Bača Tajlora (prvi stranac u srpskoj košarci), ali to nije bilo dovoljno. U Hali sportova iznenadila ih je Zbrojovka iz Brna (96:85), sa Kamilom Brabenecom, u to vreme jednim od najboljih evropskih strelaca. Tejlor se vratio u Ameriku posle samo dve utakmice.

U svom drugom pokušaju Partizan je napravio korak dalje. Plasirao se u finalnu rundu (otprilike ravno današnjem četvrtfinalu, šest ekipa, svako protiv svakoga igrao dva puta), ali je u njoj završio na poslednjem, šestom mestu (skor 1-9), iza Makabija, Reala, Bosne, Virtusa i Našue (Holandija). Sistem takmičenja je bio takav da prva dva tima na tabeli igraju u finalu (Real bolji od Makabija).

Osamdesete godine prošlog veka donele su dva treća mesta. U sezoni 1981/82, tandem Slavnić–Dalipagić predvodio je ekipu koja je bila na korak do finala. Sa šest pobeda i četiri poraza zauzeto je treće mesto, iza Makabija (9-1) i Skviba (7-3) iz Kantua koji je te sezone podigao svoj prvi pehar. Crno-bele su plasmana u finale koštali naivni poraz od Makabija u Beogradu (84:83) i nonšalantno ispuštena prednost protiv ekipe iz Kantua koju su kod kuće savladali sa 15 poena razlike, a trebalo je 16 ili više.

Po novom sistemu takmičenja (fajnal-for), Partizan se u sezoni 1987/88. kao prvi u finalnoj grupi plasirao na završni turnir u Gentu, uz Makabi, Aris i Filips. Sa mladim stručnjakom Duškom Vujoševićem, izuzetno perspektivnim igračima (Divac, Đorđević, Paspalj, Pecarski, Nakić…) i nekolicinom iskusnijih (isticao se Grbović), među kojima je bio i današnji trener Željko Obradović, crno-beli su izgubili u polufinalu od Makabija (87:82), a zatim i od Arisa u borbi za treće mesto (105:93). U finalu je Filips bio bolji od Makabija (90:84).

U sezoni 1991/92, mimo svih očekivanja, Partizan je sa trenerom debitantom Željkom Obradovićem, tandemom Đorđević–Danilović, nekoliko dobrih klupskih igrača, ali i grupom neafirmisanih, postigao najveći uspeh u svojoj istoriji, osvojivši trofej u Istanbulu, 16. aprila 1992. (pobeda protiv Huventuda 71:70, čuvena trojka Đorđevića). Taj podvig ušao je u anale Kupa šampiona (Evrolige): crno-beli su najmlađi tim svih vremena (prosek nešto iznad 23 godine), jedini pobednik s trenerom početnikom, poslednji šampion bez stranaca i jedini bez prednosti domaćeg terena (20 utakmica od 21 igrali u inostranstvu).

Partizan se u poslednjih četvrt veka, po izmenjenom sistemu takmičenja, još dva puta plasirao na fajnal-for: u Barseloni (1998) i Parizu (2010). Oba puta je izgubio utakmice za prvo i treće mesto. Na putu ka Barseloni, bio je tek četvrti u grupi u prvom krugu (24 tima), ali je u nastavku, bez prednosti domaćeg terena, sa 2:1 izbacio prvo Olimpijakos (osmina finala) a zatim CSKA (četvrtfinale). U polufinalu u Barseloni, izgubio je od Kindera (Virtus) iz Bolonje 83:61, u kojem su glavnu reč vodili Predrag Danilović i Zoran Savić (danas sportski direktor Partizana) koji je proglašen za najboljeg igrača završnog turnira. U utakmici za treće mesto bolji je bio Beneton (96:89).

Deset godina kasnije stigla su dva uzastopna četvrtfinala, 2008. i 2009. Na putu ka fajnal-foru, crno-bele je prvo zaustavila Taukeramika (Baskonija) – 2:1, a zatim CSKA– 3:0.

Poslednji put među osam najboljih Partizan je bio u sezoni 2009/10, sa trenerom Vujoševićem, kada se plasirao na finalni turnir u Parizu. U četvrtfinalu, bez prednosti domaćeg terena, izbacio je Makabi sa 3:1. U polufinalu je imao pobedu u džepu protiv Olimpijakosa, ali je izgubio sa 83:80. U borbi za treće mesto CSKA je bio bolji 90:88.

Treba pomenuti i to da Partizan danas, kao i u svojoj istorijskoj sezoni (1991/92), nije ušao u najbolje evropsko takmičenje na osnovu rezultata već specijalne pozivnice. Pre tri decenije, splitska Jugoplastika je bila šampion i Evrope i Jugoslavije (u finalu sa 3:0 savladala ekipu Partizana), ali je posle izbijanja rata SR Jugoslavija dobila šansu za svog predstavnika (crno-beli preko kvalifikacija u Mađarskoj stigli do elite).