Да ли ће кућа Симе Паштрмца постати музеј

Крагујевац – Амиџин конак једино је преостало здање у оквиру некадашњег дворског комплекса кнеза Милоша Обреновића који је подизан од 1818. године, када је Крагујевац проглашен за престоницу модерне Србије. Објекат је назван по устаничком барјактару Сими Милосављевићу Паштрмцу, кога је кнез Милош звао Амиџа (стриц на турском), будући да су били веома блиски. Надимак Паштрмац Милосављевић је добио по засеоку Паштрма у подрудничком селу Рамаћа, где је рођен.

Током градње дворског комплекса (који су чинили још Милошев конак, срушен у бомбардовању 1941, те Шарени конак кнегиње Љубице, изгорео у пожару средином 19. века), Милош је Паштрмцу поклонио плац на коме је овај сазидао кућу за становање. Паштрмчева кућа је још 1948. године проглашена за споменик културе, али је ових дана, стицајем околности, поново постала предмет интересовања, не само стручних кругова.

Породична кућа Симе Милосављевића, која је пре двеста година сазидана на пар стотина метара од двора кнеза Милоша, данас се налази на почетку улице Светозара Марковића, у самом центру Крагујевца, где фирма „Олд сити резиденс” планира изградњу великог стамбено-пословног комплекса који треба да обухвати и суседну Карађорђеву улицу.

„Политика” је већ писала о пројекту измештање Црвеног крста Крагујевац из улице Светозара Марковића и изградњи новог објекта за ову установу у улици Војводе Путника. Осим 1,2 милиона евра, колико је определила за ову намену, фирма „Олд сити” је спремна да финансира и пројекат комплетне реконструкције старе Паштрмчеве куће.

„Спремни смо да уложимо 250.000 евра, колико је потребно за санацију Паштрмчеве куће. О томе смо са руководством Завода за заштиту споменика културе већ обавили прве разговоре. Наравно, поштоваћемо све захтеве стручњака. Такође, будући да је реч о споменику културе од изузетног значаја за Крагујевац, Паштрмчеву кућу ћемо после реконструкције уступити граду, који ће одредити будућу намену објекта”, наведено је у допису који нам је упутила фирма „Олд сити”.

Паштрмчева кућа има традиционалан српски четворобродни кров од ћерамиде, а грађена је у бондрук систему који објекту пружа сигурну заштиту од земљотреса и снажних ветрова. Увучена је у двориште где је била башта, има трем и простран подрум, а дрвена храстова грађа је украшена орнаментима. Фасада је окречена у бело, а прозори и врата су из времена градње. Ипак, унутрашњост куће је измењена, будући да су дојучерашњи власници били принуђени да направе мокри чвор и замене подни покривач.

„Кући је потребна озбиљна реконструкција. Ентеријер треба да буде враћен у првобитно стање, а фасада мора да задржи аутентичан изглед. Разговарали смо са потенцијалним инвеститорима, али ми не можемо да урадимо пројекат санације док надлежни у граду не определе намену објекта. Можда би најбоље било да Паштрмчева кућа постане музеј са неком специфичном поставком”, сматра Ненад Карамијалковић, директор Завода за заштиту споменика културе, напомињући да је модел јавно-приватног партнерства у области заштите наслеђа уобичајен у Европи.

Иако је локална власт начелно подржала вишеструке планове инвеститора у вези са изградњом стамбено-пословног комплекса у центру Крагујевца, главни градски урбаниста Иван Радуловић наводи да је реч о деликатном послу који зависи од урбанистичког плана и строгих прописа који регулишу област заштите културно-историјске баштине.

„Залажем се за развој Крагујевца, али неке од предметних парцела у центру града, попут оне на којој се налази Црвени крст, имају јавну намену која се не може мењати без измене генералног урбанистичког плана Центар – Стара варош. Ако пројекат укључује и заштиту културно-историјског наслеђа, онда је то крајње деликатан посао”, каже Радуловић.

Сима Милосављевић (1776–1836) био је барјактар у оба српска устанка и човек од највећег поверења родоначелника династије Обреновић – десна рука Милоша Великог, његов буљубаша и управник двора. Под заштиту државе Паштрмчева кућа у Крагујевцу стављена је не само због архитектонских карактеристика већ и зато што је сведок једног узаврелог периода у српској историји. Зато сваком послу у вези са овим спомеником културе треба приступати крајње обазриво и уз претходно обезбеђена средства.