Мекејнова баракуда

Много је дивљих звери повезано са биографијом Саре Пејлин, гувернерке далеке ледене Аљаске, која је изненада стигла на Мекејнов републикански тикет за потпредседника најмоћније земље света. Још од детињства је ишла у лов на јелене, као гувернер бори се за предлог да се вукови тамане из хеликоптера, није штедела ни беле медведе… хоће да их скине са листе угрожених врста, како би нафтне цеви могле несметано да испресецају територију која је за смешно мале паре 1867. године откупљена од Царске Русије. Иако окружена поларним врстама фауне, као девојка је добила надимак тропске људождерске рибе: Баракуда.

Било је то после једног школског кошаркашког меча, када је као кључни играч прегазила противничку екипу. Али не би јој надимак остао до дана данашњег да га у последњих година није издашно потхрањивала .

Конзервативна мајка петоро деце, од којих најмлађе болује од Дауновог синдрома, а најстарији син (19) се спрема да поносно крене у ирачки рат, није до сада дала ниједан прави интервју за неки већи амерички медиј, али су остале забележене њене успутне изјаве „да се рату у Ираку није до сада посебно посвећивала” и да „не верује да је човек крив што је природа на планети угрожена”. Она верује у божије  заповести, против је сексуалног образовања у школама, не одобрава контрацепцију, не верује у еволуцију, проповеда апстиненцију пре брака.

Седамнаестогодишња кћерка Бристол није је послушала, чим се на конвенцији републиканаца појавила у петом месецу трудноће, а још неудата. Уз њу је у оделу са краватом био и њен момак (18), а деца „планирају” да своју плодоносну везу крунишу браком.

Сара Пејлин витког стаса и складне фигуре, некада чак проглашена за прву пратиљу мис Аљаске, воли пушке и пиштоље, ватрени је члан националне организације за ношење и поседовање оружја, подржава смртну казну у америчком правосуђу, а у иностранство је кратко крочила два пута, и то у организацији америчког министарства одбране. Једном је у аранжману Пентагона била у Канади, а други пут тура је обухватала Немачку, Кувајт и кратку станицу у Ираку, тек да поздрави трупе са Аљаске. Гувернер 49. америчке државе постала је пре непуне две године, када је Вашингтон и уприличио ова два њена излета преко границе. Претходно је била градоначелник Василе, варошице од седам хиљада становника у којој је и одрасла. Но, медији у Америци тврде да није тачно да Сари Пејлин недостају страна искуства. Она је, како наводе, „озбиљно флертовала идејом да се Аљаска прогласи страном земљом”. Мекејнов штаб демантује да је Пејлинова икада постала редовни члан Партије за независну Аљаску (АИП), али је, како то тврде главни листови, присуствовала њиховој конвенцији још 2000. а као гувернер им је 2006. и 2008. поручила: „Само наставите започети посао”.

Њен први велики говор пред милионима Американаца сви су оценили као веома успешан. А када су се на сцену попели чланови њене уже породице, уз будућег Бристолиног мужа, било је јасно да је преко ноћи рођена звезда – баш онаква каква је потребна да се широке охлађене народне масе загреју за републиканце. Она је права хокеј мама (израз за мајке које своју децу превозе на спортске ваншколске активности), а разлика између питбула и ових мајки је, како је рекла том приликом, у – кармину. Сара Пејлин дискретно је накарминисала своја уста пре него што је дебитовала на великој америчкој сцени. Њена досетка о питбулима дочекана је урнебесним смехом, а намера да флору и фауну ледене Аљаске испресеца нафтним бушилицама, изродила је нови рефрен: „Буши, драга, буши”. Ако се буде питала Баракуда, човек ће за своје потребе избушити и последњу америчку дивљину. Кога је пред тим величанственим циљем брига још за беле медведе.