Припремни радови пре камена темељца

Ових дана обележава се 75 година од почетка изградње Новог Београда. Званично је тако. Јер, једног априлског дана 1948. године постављен је камен темељац који је означио почетак ницања новог града. Ипак, неки подаци указују да је све почело годину дана раније...

Новинар „Политике” у пензији, публициста и добар познавалац историје српске престонице, Милош Лазић, наводи да је лепо славити јубилеје, али да не ваља када се погреши датум.

‒ Тачно је да је пре седам и по деценија почела изградња, али прича о новом граду на левој обали Саве је годину дана старија. Јер, припремни радови су почели још 1947, што је потврдио и Ратко Ђорђевић, некадашњи омладинац и градитељ. Трајали су од 1. октобра до 3. децембра, а командант те радне акције био је Воја Црњански. Дакле, ових дана треба обележавати 76. рођендан старог доброг Новог Београда ‒ каже Лазић.

И наводи још неке приче до којих је дошао у току новинарско-истраживачког рада. Попут оне да се име „Нови Београд” први пут помиње 1924. године, када је Петар Кокотовић отворио кафану у Улици Тошин бунар, на месту где је железничка пруга секла ову саобраћајницу, и наденуо јој управо ово име. Или оне да је 1932. основано „Удружење за улепшавање леве обале Саве – Нови Београд”.

‒ О граду на левој обали Саве је маштао славни архитекта Драгиша Брашoван па је уочи Другог светског рата уљем на платну насликао композицију „Нови Београд” која је дуго красила зид његове куће. Ипак, прва вест о почетку градње новог стамбеног насеља с оне стране Саве објављена је у „Политици” 5. јануара 1947. године. Био је то текст под насловом „Ове године удариће се темељи новом Београду на ушћу Саве у Дунав”, дакле с малим словом „н”. Међутим, у нашим новинама је 12. априла 1948. на насловној страни објављен текст под насловом „Омладина Југославије почела је јуче своје велико дело – изградњу Новог Београда”, овог пута с великим „Н” у имену. Први командант омладинских радних бригада био је Живорад Михајловић, звани Драшко ‒ прича Милош Лазић.

Наш саговорник открива да је, према сећању Ратка Ђорђевића, бригадире 30. јуна, само два дана после злогласне резолуције Информбироа, посетио Јосип Броз Тито, као и да је сутрадан сва „ибеовска штампа” објавила да је Броз заробљен у близини Земуна, што је „доказано” фотографијама насмејаних бригадира који су га опколили.

Подсећа Лазић да је, осим што је проглашен за „највећу спаваоницу”, Нови Београд важио и за „највећу војну касарну” будући да се чак 80 одсто официра Југословенске армије определило да пензионерске дане проведе и крај дочека у новим становима новог града.

‒ Прва идеја такозване полицентричности, односно стварања више локалних „центара”, остварена је управо у Новом Београду. Тај центар остао је упамћен је под именом „Фонтана”. Нови Београд и даље расте па, иако је само једна од градских општина, после Београда и Новог Сада он је трећа по величини насеобина у Србији. Кад год се неко из старог дела града пресели на „периферију”, а то је Нови Београд некада заиста био, најчешће га теше речима да јесте далеко, али да је и здраво, јер тамо ковитла „ружа ветрова” ‒ прича Милош Лазић и констатује да ту ружу ветрова нико никад није осетио, али као лака утеха могло је да прође…

Радне акције

За првих неколико, најинтензивнијих година радних акција подигнути су данашња Палата Србија, насеље Павиљони и Студентски град. У Удружењу градитеља подсећају да је безмало 200.000 младих, са много ентузијазма и вере у боље и хуманије друштво, помоћу ашова, лопата и дрвених колица изградило објекте који и данас стабилно стоје на својим местима.