Николић одбио Шешељев налог из Хага

После оставке Томислава Николића на место заменика председника Српске радикалне странке и шефа посланичке групе СРС-а у Скупштини, постаје јасно да национални консензус о прикључењу Европској унији у Србији ипак не постоји, иако су претходна два дана лидери водећих политичких групација тврдили да је такав консензус известан и да ће за ратификацију ССП-а гласати 220 посланика скупштинске већине и радикала. Вест да је Николић поднео оставку јуче је шокирала ширу јавност, без обзира на то што се већ дуже време зна да између Војислава Шешеља, који је и у хашком затвору задржао функцију председника и неприкосновеног лидера странке, и његовог заменика Николића постоје врло озбиљне разлике.

Сам Николић објаснио је у изјави за агенцију Танјуг да се на оставку одлучио пошто је у четвртак увече „добио налог” да радикали не гласају за Споразум о стабилизацији и придруживању. Иако није прецизирао да се радило о налогу из Схевенингена, само Шешељ је могао да поништи претходну одлуку врха странке да посланици СРС-а гласају за закон о ратификацији ССП-а уколико Влада Србије усвоји амандман радикала. Николић је цело лето говорио „нека влада усвоји наш амандман, и ето више од 200 гласова за ССП”. Да то није био само његов став, сведоче и изјаве других функционера. Зоран Красић, који важи за тврдо крило СРС-а и човека од поверења Војислава Шешеља, са скупштинске говорнице позвао је владу да усвоји амандман и „одмах можемо да гласамо”. Николић је за то време преговарао с Божидаром Ђелићем о радикалском предлогу, што није била никаква тајна. А када је потпредседник владе рекао да прихвата амандман и Драган Тодоровић, који такође важи за човека врло блиског Шешељу, и Томислав Николић изразили су са говорнице задовољство и најавили да ће гласати за то.

Шешељ по свој прилици никад није претпостављао да би владајућа коалиција могла да учини уступак који су радикали захтевали, а Николић остварио и ступио је у акцију против овог компромиса тек након што га је Николић изборио.

Најаву Шешељевог „налога” за поништавање онога што је Томислав Николић постигао на неки начин дале су Наташа Јовановић и Вјерица Радета, које су са скупштинске говорнице наизглед клеле само Тадића, а заправо одапињале отровне стрелице према Томиславу Николићу. Разлог за ове клетве биле су незваничне информације у неким медијима да се Николић тајно састао с председником Србије. Клетве Тадићу су биле упозорење Николићу, а и симптом дубоко поремећених односа у врху странке, које су иначе сви месецима порицали, укључујући и самог Николића.

Према једном тумачењу, Шешељу одавно смета то што је Српска радикална странка под непосредним руководством Томе Николића постигла највеће успехе и најбоље изборне резултате откако постоји. Он је Томислава Николића минирао и током кампање за избор председника Србије. У тој кампањи Николић је говорио да су и српски радикали за прикључење Европи. Било је приметно одсуство помињања Велике Србије и граница Карловац – Вировитица – Огулин, као и одсуство хушкачке реторике. Радикали су Србији и свету представили једно сасвим другачије лице: политички умивеније и софистицираније, привлачније за потенцијалне коалиционе партнере. У то се уклапа и прича о беџу са Шешељевим ликом: Николић је у кампањи престао да га носи, што му је Шешељ замерио.И то је послужило као аргумент у подземној борби за Шешељеву наклоност у врху странке: неки страначки функционери, који су и раније јављали Шешељу да Николић хоће да му преотме странку, употребили су и овај гест као потврду тих својих прича. Радикалском лидеру у Хагу није било тешко да у то поверује јер је Николић упорно и дуго одбијао да из странке искључи Мају Гојковић, која је прва у изборној кампањи скинула беџ с ликом председника. Кад је пошао у Хаг, Шешељ је Николићу рекао да самостално води странку и да га не слуша ако му се учини да оно што он предлаже из Хага није добро јер се „човек у затвору промени”.

И дуго време никаквих проблема у комуникацији није било, да би после успешних изборних кампања с другачијим страначким имиџом Шешељ почео да отворено и директно поткопава ауторитет Томислава Николића – од најситнијих ствари као што је Николићева идеја да за једног од два потпредседника Скупштине Србије из СРС-а постави припадника националне мањине (Шешељ је инсистирао да та места добију Божидар Ђелић и Наташа Јовановић), до најкрупнијих као што је и инсистирање да радикали практично кажу да је њихов кандидат за премијера Војислав Коштуница, само пар дана након што је Николић јавно рекао да је он радикалски кандидат за премијера.

(/slika2)Николић се дуго трудио да сукоб сакрије од јавности, али су хашка поништавања његових одлука постепено била све чешћа па је у више наврата морао да сам себе демантује. Кап у препуној чаши прелио је захтев да Николић погази све што је месецима причао и последња три дана упорно јавно понављао. „Тачно је да сам поднео оставку зато што сам се руководио принципом морала и поштовања речи”, објаснио је јуче своју одлуку у изјави Танјугу.

На питање ко ће у будућности водити странку, Николић је рекао да „не зна”. Засад није познато ни да ли је он поднео оставку и на место посланика у парламенту, а досадашњи заменик председника рекао је да ће остати члан СРС „уколико странка не одлучи другачије”. На сличан начин својевремено је, подсећамо, одговорила и бивша потпредседница СРС-а и градоначелница Новог Сада Маја Гојковић да би, на крају, била искључена, мада никад није сазнала кад ју је, ко и зашто искључио. Гојковићева, која је раније рекла да и Николића чека њена судбина, поводом спекулација о томе да Николић хоће да преузме странку изјавила је да то сигурно није његова намера.

У медијима се спекулисало и о сукобу између генералног секретара СРС-а Александра Вучића и Николића око руковођења странком, да би у оптицај дошла и тврдња да су Вучић и Николић на истој страни, кад је реч о начину вођења странке (обојица су креатори другачијег, умивенијег лица странке). Вучић је, према незваничним информацијама, покушао да објасни Шешељу да му се пласирају погрешне информације о Николићевим наводним намерама о преузимању странке. Чини се да у томе није имао успеха. Сам Вучић се, откако је стигао Шешељев налог из Хага, јавно није огласио.

Мирјана Чекеревац

---------------------------------------------------------------------------------

Мајски споразум Николић – Шешељ

Како „Политика” незванично сазнаје у врху СРС-а, Николић је још у мају хтео да поднесе оставку, револтиран Шешељевим наметањем Коштунице за кандидата СРС-а за премијера, не зато што је имао нешто против те идеје или тог човека, већ зато што је сматрао да се такве ствари не говоре у изборној кампањи.

Током тог разговора са Шешељем, Николић је питао: „Могу ли ја да водим странку како смо се и договорили, и како сам је и водио, дакле, да ја доносим одлуке”.

Шешељ је одговорио: „Не можеш”. Николић је на то рекао: „У том случају, подносим оставку”. Шешељ га је онда замолио, кажу наши извори, да остане да води странку још годину дана и Николић је на то пристао.

----------------------------------------------------------------------------------

Подела радикала

Колунџија: Николић жели да реформише СРС. – Чанак: Оставка је корак даље ка двопартијском систему

Оставка Томислава Николића на место шефа посланичке групе радикала у Скупштини Србије и на функцију заменика председника Српске радикалне странке јуче је била повод и за реаговање представника политичке сцене Србије.

Шефица посланичке групе „За европску Србију” Нада Колунџија изјавила је да оставку Томислава Николића разуме као његову истинску намеру да реформише СРС и да омогући српском друштву да крене путем европских интеграција.

Колунџија је казала да верује да Николић у СРС-у има озбиљну подршку „за све своје напоре” и навела да верује да његова оставка „није коначно разрешење”. „Мислим да би то била штета за једног политичара тог формата као што је Томислав Николић и мислим да би тиме велику штету претрпела и СРС и да би на неки начин српско друштво остало дубље подељено”, рекла је Колунџија.

Портпарол Социјалистичке партије Србије Ђорђе Милићевић оценио је да ће се оставка Томислава Николића на страначке функције лоше одразити на националне и државне интересе уколико, после ње, дође до промене става радикала о Споразуму о стабилизацији и придруживању Србије са ЕУ.

Истичући да СПС не жели меша у унутрашње ствари других странака, Милићевић је рекао Танјугу да је оставка Николића морални чин и да је дошла пошто је у српском парламенту постигнут консензус око важног националног питања – прихватања Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ.

Он је подсетио да је владајућа већина прихватила амандман СРС-а на ССП, који је поднео лично Николић. „Његова оставка значи да за то нема подршку у сопственој странци”, закључио је Милићевић.

Председник Лиге социјалдемократа Војводине Ненад Чанак оценио је да ће то што је Томислав Николић поднео оставку на функције у СРС-у „имати велике симпатије” код продемократских снага и у међународној заједници.

Чанак је у саопштењу навео да ће та оставка бити корак даље ка суштински двопартијском систему у Србији.

Према његовим речима, након дугогодишњих пораза СРС је сада дошла у позицију да постане превелика и да мора понуди прагматичном делу свог чланства разлог даљег политичког ангажмана.

Као један од разлога Николићеве оставке, Чанак наводи и „нестанак Демократске странке Србије са политичке сцене”. Тиме је, сматра он, отворен простор за десну конзервативну националистичку – али ипак међународној заједници прихватљиву странку, што се потпуно уклапа у размишљања Николића и његову потребу да се одвоји од и даље екстремистичких ставова Војислава Шешеља.

Потпредседница Нове Србије Дубравка Филиповски оценила је да оставка Томислава Николића на све функције у Српској радикалној странци представља лични чин (Николића) и унутрашњу ствар те партије. „Дугогодишње опозиционо деловање и чињеница да је председник СРС Војислав Шешељ у Хагу очигледно су довели до дубоких подела и разлика које су кулминирале најавом да ће СРС гласати за потврђивање Споразума о стабилизацији и придруживању”, рекла је Филиповски агенцији Бета.

Како је навела, сада је најважније да СРС, као најјача опозициона странка, консолидује своје редове и изађе из кризе.

Филиповски је навела и да ће се тек након што буде сређена унутрашња ситуације у СРС-у разговарати о могућности заједничког опозиционог деловања.

Посланик СПО у парламенту Александар Југовић је изразио наду да ће радикали, упркос оставци заменика председника СРС Томислава Николића, подржати ратификацију Споразума о стабилизацији и придруживању. „Уколико промене курс и гласају против ССП биће јасно да је победу у СРС однело крило које још живи у деведесетим годинама прошлог века”, рекао је Југовић Танјугу.

Истичући да је оставка Николића унутрашња ствар СРС, Југовић је рекао „да се нада да она неће утицати на промену одлуке СРС у вези са обећањем да ће гласати за ратификацију ССПса Европском унијом”.

Југовић, који је и директор СПО, додао је да ће у том случају бити јасно да је победу међу радикалима „однело крило које спроводи директиве хашког оптуженика Војислава Шешеља”.  

Г. Б.