Право да знате ко прикупља податке о вама

Разне службе, корпорације, рекламне или туристичке агенције, трговински ланци и други прикупљају, обрађују, складиште, умножавају, а неретко и размењују, податке које имају о својим корисницима, а да они и не знају за овакве трансакције. Пракса неконтролисаног поступања с личним подацима ускоро ће се променити, јер би до краја године Србија требало да добије модеран закон о заштити података о личности.

– Податак о личности је било која информација о појединцу, било да је реч о имену, пребивалишту или су у питању подаци из медицинских картона, војне евиденције, школског регистра или информације о нечијој кредитној способности. То је лично добро појединца на кога се податак односи и део је његове приватности – објашњава мр Саша Гајин, један од коаутора модела закона који је пре готово три године сачинио Центар за унапређивање правних студија.

Ако нека установа, компанија, робна или издавачка кућа намерава да ствара базу података о својим корисницима, осим њих о таквој намери мораће да обавесте и надлежно тело, односно повереника.

– Нови закон обезбеђује цивилизацијски стандард, јер се сада подаци о личности обрађују ван свих стандарда. На основу овог општег закона, као основног, накнадно би се доносили и други прописи, посебни закони о заштити података о личности у области телекомуникација, служби безбедности, рекламних агенција, домену медицинских података. У свету већ постоје прописи четврте генерације закона о заштити личних података – каже Гајин.

Појединац чији се лични подаци прикупљају, обрађују, прослеђују убудуће би имао увид у то шта се са тим материјалом дешава у свим фазама обраде, ко то ради и са каквом намером. Обрада података о личности биће допуштена ако постоји законски основ или сагласност лица на која се подаци односе. Без пристанка "власника" обрада личних података била би допуштена ако су у питању важни интереси као што су живот, здравље, физички интегритет, извршење обавеза у складу са законом.

– Прва новина закона јесте прецизно утврђивање права које сваки појединац има на основу уставног јемства на заштиту личних података. Устав то право гарантује, али не бави се прецизним дефинисањем тог круга овлашћења. Право је појединца да зна да ли је неко прикупљао или прикупља податке о њему, у коју сврху и за какве потребе, по ком правном основу, да ли је податке размењивао са неким, да ли их је брисао, умножавао и слично. Закон нуди каталог права које појединац има у вези са обрадом података о личности – каже Гајин.

У свету је одавно пракса да појединац има право да зна шта се дешава са његовим личним подацима, ко их прикупља, обрађује и са каквим циљем. Иако закон под истим називом постоји од 1998. године, саговорник каже да никад није примењен, јер није забележено да је било ко тражио заштиту права по том закону.

Сем што би имали право увида или копију докумената у којима су њихови лични подаци, грађани би, ако примете да су неке информације нетачне, застареле или непотпуне, могли и да траже измену или допуну спорног садржаја. За обраду посебно осетљивих података, као што су национална припадност, расно порекло, политичка или синдикална припадност, сексуално опредељење и слично, предвиђен је строжи правни режим поступања "на основу писане сагласности оног на кога се подаци односе".

Наравно, неће се све баш решити доношењем новог закона. Заинтересовани неће моћи да завире, рецимо, у свој полицијски досије (ако га имају), јер за отварање тих архива, објашњава саговорник, потребан је посебан закон. Да би се избегле могуће злоупотребе личних података, што је корисницима интернета познато, Гајин каже да ће и то подручје такође морати да се регулише посебним прописом.

Он напомиње да је прва корист заправо промена навика, односно схватање обрађивача таквих података да су дужни да поштују закон и прихвате нова правила.

Европски концепт предвиђа механизам заштите који би био поверен

"независном органу који мериторно одлучује о заштити података о личности и пре евентуалне судске заштите". Том телу, поверенику за заштиту података о личности, обраћали би се појединци у спорним случајевима, рецимо ако један тржни ланац податке о свом клијенту, а без његове сагласности, уступи другој трговинској мрежи и сличним ситуацијама.