Срби желе у Велику Британију без виза

Иако Британци нису симпатисали шенгенски модел ни док су били део Европске уније, а камоли сада када су из ње изашли зарад притезања ограде на својим границама, то не значи да не вреди пробати и можда баш петицијом обезбедити да Срби под бољим условима путују у Велику Британију. „Дозволите српским грађанима да посете УК до 90 дана без виза”, радни је наслов петиције покренуте 15. априла, која је до јуче у подне имала нешто више од 7.000 потписа. Циљ је, дакле, да се грађанима Србије одобри безвизни режим за тромесечни боравак у Уједињеном Краљевству. Наведено је даље да иницијатори и потписници петиције желе да британска влада дозволи овај режим, тачније, да Срби и на Острву имају исти аранжман као када посећују земље шенгенског простора. Потписници сматрају да је тренутна процедура добијања виза непотребна, скупа изузетно, комплексна, и на крају – неправедна, што поткрепљују с два аргумента. Први је да се туристи тако не третирају на равноправан начин као ни они који живе и раде у Британији, а имају чланове породице из Србије који их посећују. Други је да и Срби који долазе у Британију, као и они којима нису потребне визе, тамо доносе и троше новац.

Извесно је да ће врло брзо 10.000 потписника подржати тезу да је Србима боравак без виза требало одавно омогућити, због чега ће на ову иницијативу морати да одговори британска влада, могуће и током ове седмице. Знак да је петиција озбиљна је то што ће очигледно врло брзо бити прикупљено 10.000 потписа, за шта иначе постоји рок од шест месеци.

Ипак, ваља напоменути да кабинет актуелног премијера Ришија Сунака чврсто стоји уз његову одлуку да још више пооштри ионако ригорозну имиграциону политику која је била главна звезда водиља оних који су изгласали брегзит. Њихове нове мере према тражиоцима имигрантима, које невладине организације називају драконским, иду још даље и крше међународно право. Брегзит је и грађанима земаља ЕУ отежао услове доласка, боравка и рада на Острву. Тешко да ће Сунак, који је донео закон о аутоматској депортацији без права на разматрање захтева за азил онима који од рата и других недаћа преко Ламанша покушавају побећи у Велику Британију, сматрати неправедним то што Срби не уживају тромесечни безвизни режим. Међутим, нешто боље шансе петиција би могла имати у парламенту где седе и лабуристи, а који би ово питање морао размотрити ако буде скупљено 100.000 потписа. Рок за достизање ове цифре је 14. октобар, а држављани и резиденти Велике Британије могу на сајту https://petition.parliament.uk/petitions/636456 потписом изазвати британске посланике, мада је чињеница да код њих нисмо наилазили на разумевања ни када је ово питање постављано на највишем државом нивоу. Британци никада нису били део шенгена и имају посебан визни режим иако је, рецимо, њиховим грађанима омогућено да у нашу земљу уђу с личном картом, без визе.

Министар спољних послова Ивица Дачић је, коментаришући евентуалне ефекте поменуте петиције, управо подсетио да Србија није увела меру реципроцитета према Великој Британији. Рекао је и да се не може много очекивати с обзиром на то да он као министар добија визу на десет дана када иде у посету. Дачић је, у претходном мандату министра спољних послова, што је било пре више од десет година и када је Британија била део блока, покренуо ово питање које није изазивало позитивну британску реакцију. Дачић је новинарима рекао да ову тему опет треба поставити на највишем могућем нивоу, али не само у случају Лондона већ и низа земаља које имају рестриктивне визне системе према Србији. Он је подсетио да Београд годинама тражи да Канада укине одређене мере које су у вези са ратовима деведесетих, према којима малтене свакога могу да одбију. Наравно, нешто либералнији, али недовољно су и САД као и Аустралија.

Ово стање ствари није деморалисало житеље у Лондону и Мидландсу, где су највеће српске заједнице, а одакле потиче највећи број подршке петицији. Потписи су пристигли и из Единбурга, Белфаста и Глазгова. Рекло би се, случајно или не, да безвизни режим за Србе потпору добија тамо где није претерано симпатисана влада у Лондону која пролази кроз турбулентан период и у последње време губи и тврдокорна конзервативна упоришта.