Отворена нова зграда Института „Биосенс” у Новом Саду

Нови Сад – Истраживачи „Биосенса” из Новог Сада, војвођанског института који ради на примени дигиталног у пољопривреди, уселили су се у нову зграду у универзитетском кампусу, која је претходне две године грађена из европског кредита. Свечано је јуче отворена у друштву председнице Владе Србије Ане Брнабић и комесарке ЕУ за иновације, истраживања, културу, образовање и младе Марије Габриел.

„На понос свих нас у Србији је да имамо седиште једног европског центра изврсности, јединог таквог центра ван ЕУ, и ја се искрено надам – не још задуго ван ЕУ”, казала је премијерка Брнабић.

Дигитална пољопривреда, како је казала, биће за будућност још важнија него данас. Та синергија области је неопходна, објашњава, да би се у временима климатских изазова обезбедило да пољопривреда буде одржива и да даје боље резултате. Без знања и истраживања у тој области, сматра, наша пољопривреда не би могла да буде конкурентна.

Овом приликом, премијерка је изнела нове податке о извозу информационо-комуникационих технологија, који за прва два месеца износи 500 милиона евра, 44 одсто више него у истом лањском периоду. Каже да је извоз ИКТ-а на путу да до краја године буде четири милијарде евра, а прошлогодишњи је био 2,7 милијарди евра.

„То је четири милијарде евра нашег знања, решења, иновација и креативности. То постаје доминанта наше економије – вуче јако добре плате, већи просек плата у Србији и, коначно, помаже да млади остају у Србији и да се људи из из дијаспоре враћају”, навела је премијерка.

Партнери пројекта захвалили су једно другоме на подршци, а директор „Биосенса” проф. др Владимир Црнојевић посебно је у том светлу издвојио Европску комисију јер је идеју подржала и финансијски.

„Искрено, мислим да то није најважније. Најважније је то што су нас непристрасно и поштено оценили и да су евалуацијом кроз 170 пројеката рекли: овај је најбољи. То је за мене Европа и зато желим да будем Европљанин”, казао је Црнојевић.

После подстанарства у Ректорату, са новом зградом се отвара, по речима, ново поглавље „Биосенса”, са лабораторијама, за врхунски рад у домену нано и микро електронике, фенотајпинга, великог центра који ће подржати вештачку интелигенцију, сателитску слику, биоинформатику и све оно што доноси будућност.

Нова зграда је специфична по томе што у себи има језгро отпорно на вибрације, и то је, по речима директора, први објекат у Европи урађен тим системом.

Пројекта не би било без професорке др Весне Бенгин, која је водила велики пројекат „Антарес” у склопу кога је и дигнута зграда „Биосенса”. Професорка је навела да су њени сарадници и она уткали своје животе у оснивање института. Додала је да преданост тих људи не би била довољна без подршке ЕК, као и српске и војвођанске владе.

Отварањем зграде „Биосенса”, како је навела европска комесарка Габриел, прослављен је нови симбол снажног партнерства Србије и ЕУ.

„Истовремено смо могли да видимо колико смо посвећени заједничким циљевима. У овом случају, то је изврсност у истраживању, у науци, са талентима који су кључни за наше грађане. Рачунамо на вас, и ви можете да рачунате на нас”, поручила је комесарка.

„Биосенс” је као истраживачко-развојни институт основала 2015. АП Војводина и у њему данас ради 150 доктора наука.