Тужилаштво проверава наводе, шеф дипломатије обећао помоћ

Излазак у медије Јелене Абрамовић (32) из Београда, која је испричала да је муж без њеног пристанка одвео њиховог двоипогодишњег сина из Србије у Швајцарску, подигла је јуче прашину у јавности. Како је објаснила, малишана је из земље на Велики петак одвео супруг, са којим је у бракоразводној парници од 6. јануара. Абрамовићева тврди да је дете прешло границу без српског пасоша. Објаснила је да отац дечака живи и ради у Цириху, а да породица има званично пребивалиште у Србији.

Дете је, како је навела, на Велики петак одвела да се види са оцем у Београду. Када је сат времена касније покушала да позове мужа, телефон је био недоступан. Више од 30 сати, навела је Абрамовићева, није знала шта се догађа са дететом, а онда јој је муж поруком јавио где се наводно налази.

Поводом овог случаја огласио се јуче и шеф српске дипломатије Ивица Дачић напомињући да ће Министарство спољних послова помоћи Јелени Абрамовић. Помоћи ћемо као министарство у оквиру конзуларних активности, рекао је Дачић гостујући на ТВ Прва, пренео је Танјуг. Он је нагласио да случај „Абрамовић” није, нажалост, појединачан и изолован. „Пасош је код мајке, а отац је одвео дете. Заједно са полицијом и Министарством правде треба видети шта да се учини”, рекао је Дачић.

Током јучерашњег дана поједини медији објавили су и изјаву оца дечака, који је кратко рекао да дете јесте у Швајцарској, да је „боље него икада”, те да је он у сталној вези са својим адвокатима.

Много је непознаница у целом случају. Између осталог, поставља се питање како су отац и дете путовали, где су и на који начин прешли границу, да ли дете има двојно држављанство...

Адвокат Борко Стојановић, који се бавио случајевима враћања из иностранства деце отете од једног од родитеља, указује да би једино рационално објашњење ове ситуације била чињеница да дете има и швајцарски пасош и пребивалиште у Швајцарској, што му онда, како је рекао, омогућава прелазак границе „без проблема”.

На питање шта може родитељ у нашој земљи да уради ако његов (бивши) партнер одведе дете у иностранство, Борко Стојановић каже да је важно да, ако је брак разведен, родитељ има правосудну пресуду о старатељству над дететом и да деца имају пребивалиште на његовој адреси.

„Он треба да се обрати српском извршном суду, који доноси решење о извршењу у веома кратком року – један до три дана. То решење се доставља Министарству правде да би ступили у контакт с ресорним министарством земље у коју је дете одведено. Ако децу одведе брачни супружник, родитељ би требало да се обрати парничном, а потом извршном суду, који ради уз асистенцију центра за социјални рад. Међутим, ако дете има држављанство друге државе, родитељ мора да ангажује адвоката у тој земљи и да пред судом те земље води парнични поступак”, објашњава наш саговорник.

У Министарству правде кажу да родитељ коме су деца отета међународну правду може да потражи по основу два документа – Хашке конвенције о грађанскоправним аспектима међународне отмице деце из 1980. године и Европске конвенције о признању и извршењу одлука о старању о деци и о поновном успостављању односа старања. Основни циљ Хашке конвенције јесте да се обезбеди што хитнији повратак деце која су незаконито одведена или задржана у некој држави као и обезбеђивање тога да се права на старање и виђање са дететом по закону једне од држава стварно поштују у другој држави. Међутим, одредбе Хашке конвенције могу се применити само ако је дете одведено у државу која је потписница тог документа.

Проблеми у овој области, по правилу, настају са земљама које нису потписнице Хашке конвенције и(ли) нису потписнице ниједне конвенције, што је случај са бројним афричким и азијским земљама. Наиме, Хашку конвенцију потписало је преко 100 држава света и углавном је реч о земљама са развијеним правним системима, а значај тог документа лежи у томе што је предвиђено директно, брзо и ефикасно спровођење судске одлуке стране земље у директној и простој комуникацији два министарства правде.

Свака особа којој је дете одведено ван граница Србије може да поднесе захтев Министарству правде као централном извршном органу за спровођење Хашке конвенције. Уз захтев је потребно приложити оригинале документа или оверене копије, као што су извод из матичне књиге рођених за дете, односно венчаних за родитеље, одлуке суда или другог органа које се односе на старање над дететом, документацију из које се може утврдити да је дете боравило на територији Србије и потенцијална друга документа битна за овај поступак.

Антрфиле

Тужилаштво испитује случај „отмице детета”

Прво основно јавно тужилаштво у Београду поднело је Полицијској управи за град Београд захтев за прикупљање потребних обавештења у вези са тврдњама Јелене Абрамовић да јој је супруг Машан Лубарда одузео заједничко дете и са њим напустио територију Србије. Обавештења су, како је саопштено из тужилаштва, затражена како би се прибавили сви релевантни подаци и документација и утврдиле све околности у вези са овим догађајем.

Међутим, како је напоменуто из Првог основног тужилаштва у Београду, оно већ поступа по захтеву за враћање малолетног детета на основу Хашке конвенције о грађанскоправним аспектима међународне отмице деце. Наиме, Централни орган Швајцарске конфедерације је преко српског Министарства правде доставио МУП-у и тужилаштву захтев с циљем да се провере наводи оца Машана Лубарде да је Јелена Абрамовић, упркос одлуци швајцарског суда, са малолетним дететом напустила територију Швајцарске. У том предмету, који представља контрапријаву, врше се провере. Прецизније, затражен је извештај центра за социјални рад, као и списи суда у поступку који се води између Лубарде и Абрамовићеве у вези са поверавањем малолетног детета. У полицији је од Јелене Абрамовић узета изјава – саопштено је из Првог основног тужилаштва у Београду.

Није познато, међутим, од када датира ова контрапријава.

„Политика” је јуче упутила питање Министарству унутрашњих послова како је отац успео да пређе гранични прелаз са малолетним дететом, а без сагласности мајке детета и без пасоша малишана, али до закључења овог броја из МУП-а нисмо добили одговор.

Последњи у низу случајева

Нажалост, ово није први већ последњи у низу случајева отмице деце од стране једног родитеља. Прошлог лета је бивши супруг Ане Ландеке, који има швајцарско држављанство, отео њихову децу из аутомобила у којем су била са дедом и одвео их у Хрватску. Пре тачно три године, малолетни синови певачице Тање Савић напустили су територију Србије са оцем, користећи аустралијске пасоше. За дечаке који су страни држављани није постојала обавеза поседовања сагласности родитеља приликом преласка државне границе. Тек након годину и по дана правне битке враћени су мајци.

Драма Славице Бурмазовић, чију је децу пре четири године њен бивши супруг отео и одвео у Турску, а потом и у Иран, добила је срећан крај пре свега захваљујући договору министра спољних послова Ивице Дачића и његовог иранског колеге Мохамеда Зарифа. Да је ова мајка остављена на милост и немилост законодавству, шансе да се петнаестогодишња Есма, четрнаестогодишња Ајша и осмогодишњи Тарик врате у Србију биле би само теоретске, с обзиром на то да Иран није ратификовао Хашку конвенцију.