Гурманлук је преносан

Каже се да љубав на уста улази и да је пут до нечијег срца углавном преко стомака. Неоспорно је да се око заједничке трпезе окупљају укућани, супружници, деца, љубавници... и да заједнички ручак, макар и скроман био, уноси у дом преко потребну хармонију. Можда управо у томе лежи одговор – зашто су деценијама уназад популарне и радо гледане емисије у којима се кува, крчка, пече...

Међутим, да ли је и данас тако у времену скупе потрошачке корпе. На ова питања затражили смо одговор од оних који управо кулинарске емисије „кувају”.

За Катарину Кају Петровић, водитељку „Гастрономада” на РТС, кување је уметност која поред укуса оставља и визуелни идентитет, па тако препознавање омиљеног јела или неког оброка оживљава успомене.

– Приметила сам да гледаоци воле једноставност и осећају искреност особе која са љубављу кува. Гурманлук је дефинитивно преносан – са осмехом каже ова водитељка која је кишобран и временску прогнозу заменила варјачом.

И чувени посластичар Петар Жуљевић сагласан је у ставу да кулинарске емисије увек имају своју верну публику и да им популарност не пада.

Храна је један од најважнијих сегмената живота, неком значи више, неком мање, али сви воле да једу.

– Кување са душом никада не излази из моде. Колико год пута да гледам припрему познатог јела и даље ми је занимљиво да ту емисију одгледам до краја – каже Петровићева.

Једна од тајни успеха оваквих садржаја је и та што гледаоцима пружају идеје за добар оброк, али и што их и охрабрују да се и сами окушају у кухињи.

– Хиперпродукција јесте присутна, али квалитет увек наиђе на добар одзив, безброј је канала и емисија, али публика уме да препозна добар садржај и да му се редовно враћа – истиче Жуљевић.

Да ли је неопходно иновирати или додатно „зачинити” овакав програм?

– Као што зачини потпуно промене укус познатог специјалитета, тако и нов начин представљања кулинарства улепшава програмску шему телевизије – примећује Петровићева.

– Не треба публика да се прилагођава нама професионалцима, већ ми професионалци треба да се спустимо на ниво обичног гледаоца, просечне домаћице, и да им олакшамо и дамо одговор на вечито питање – „Шта данас да спремам” – подвлачи Жуљевић.

Све чешће кецељу облаче и познате личности, глумци, спортисти...

– Овај формат није за сваког, морате да га живите, да њиме владате и да на тај начин искрено освајате симпатије гледалаца. И оно што такође осваја јесу јела која морају да изгледају укусно, да изазовете интеракцију, да мотивишете људе да га што пре сами припреме – сматра Катарина Каја Петровић и додаје:

– Најважнији је тим људи који прави кулинарски шоу. Нажалост, има доста неуспелих покушаја и неке емисије изгледају коректно, али не испуњавају критеријуме какве имају стране продукције.

И Жуљевић је мишљења да се гледалац, пре свега, везује за добар рецепт. Лица која су позната широј публици могу привући гледаоце, али кључ успеха је само добар рецепт.

– Најбитније је да вас публика разуме, да прилагодите језик, да користите материјале који се лако могу приуштити. И због начина живота свакако можда најбитнија јесте брзина, односно време припреме.

Наравно, поред вештине и баратања намирницама, неопходни су и природност и харизма које водитељ доноси пред камере. Катарину Кају Петровић публика је заволела као новог Гастрономада и због искреног, природног наступа, лакоће у припреми, говору...

– Моја радозналост се допада гледаоцима, а мени се допада јер уживам у снимању сваке емисије. Добар домаћин воли живот, воли људе и сви увек једва чекају то гостопримство и позитивну енергију – сматра наша саговорница.

И за крај, неминовно је питање – да ли астрономске цене у самопослугама можда одбијају гледаоце од оваквих врста емисије?

– Мислим да не, јер људи гледају филмове са скупим аутомобилима, па их не разочара радња филма. У мојим емисијама има и јела која су јефтина и једноставна. Сматрам да је квалитет важан јер ако штедите на намирницама, више ћете новца дати на лекове. Инфлација се дешава и сурова је, али то треба да буде инспирација да се неко не осети угрожено због скромније трпезе. Телевизија не треба да вређа гледаоца јер је то забава и едукација, путопис, култура неког народа – каже Катарина Каја Петровић.

Према мишљењу Петра Жуљевића, сврха кулинарских емисија је управо да гледаоцима помогне да планирају шта ће спремати, да дају идеју, да им олакша и скрати време и тако уштеди буџет.

За мишљење приупитали смо и Дејан Протића са домаћег Кичен канала:

– Људима је доста лоших вести, тешких политичких тема и неизвесне економске ситуације. Кулинарски канали гледаоцима пружају осећај топлине, сигурности дома, а осим тога су и забавни и едукативни. Храна од давнина окупља људе посебно у тешким временима, она је неизоставни део и празника и породичних окупљања, па људи имају природну потребу да се баве лепим темама. Уосталом, Кичен ТВ је био један од најгледанијих канала у понуди Телекома Србије, а у прилог томе говори и чињеница да се и даље емитује у Словенији, Хрватској, Северној Македонији, Црној Гори, Бугарској. Интересовање за овакву врсту емисија постоји и код руководства неких других телевизија у Србији који од „Адванс медија”, који стоји иза Кичен ТВ и емисије „Гастрономад”, наручују продукцију ове врсте. То посебно важи за кулинарски програм на језицима региона где се припремају специјалитети прилагођени нашим укусима и од домаћих и лако доступних намирница.