Пролеће се вратило у Београд

У Београду је опет пролеће, а наредног викенда биће одржан управо музички фестивал који је био симбол једне епохе и овог града. Београдско пролеће обележиће неки од атрактивних наступа домаћих музичара, а пред београдском публиком поклониће се многи познати извођачи, међу њима Тијана Богићевић, Ана Станић, Ладо Лесковар, Ненад Ћеранић, Мирна Кошанин, Ива Лоренс, Јасна Ђокић, Милена Вучић, Исак Шабановић, Принц од Врања, Данијел Алибабић, Милош Стојковић. Пратња ће бити прави оркестар и жива музика у извођењу нумера, а музичари су сагласни се радују повратку гламурозног фестивала.

Директор Фестивала Београдско пролеће Игор Станковић изразио је задовољство одржавањем фестивала другу годину за редом.

„Ово је београдски фестивал који доживљава нову младост, која је почела давне 1961. године. У реализацији овако важног фестивала за нас, дугујем велику захвалност Удружењу музичара џез, рок и забавне музике, које је било спремно да уступи право на организацију и све оно што бренд „Београдско пролеће” доноси. Захваљујемо се Граду Београду који препознаје овај фестивал и верујем да ће се и други учесници придружити”, навео је Станковић на дружењу које је организовано са новинарима уочи Фестивала.

Уметнички директор фестивала Бранко Кланшчек није крио да је Београдско пролеће једини фестивал у Србији и региону где су живи музичари на сцени, фестивал иде са живим оркестром и то даје једну посебност престижном догађају.

Београдско пролеће је српски и југословенски такмичарски фестивал забавне и популарне музике који је 1961. године покренуло Удружење музичара џеза и забавне музике Србије.

Послератне генерације забавну музику су заволеле и упознале кроз прве домаће шлагере и препеве песама са популарног италијанског фестивала Санремо. По узору на овај фестивал покренути су први југословенски фестивали, најпре у Загребу и Опатији. Неколико година касније и Београд је добио свој фестивал забавне музике.

Прво Београдско пролеће одржано је априла 1961. године. У почетку је фестивал трајао три дана — две полуфиналне вечери и финално вече, а све до половине седамдесетих година, свака композиција се изводила у две верзије, са два различита извођача и оркестра. Током година, фестивал се ширио у програмском смилу, па су 1971. године први пут организоване такмичарске вечери нових градских песама и романси и дечије забавне музике.