Запослених у хотелима мање за око 5.000

У готово сваком хотелу или ресторану у Србији траже се радници. Откако је почела пандемија па све до сада хотеле у земљи напустило је око 5.000 запослених, а заједно са ресторанима недостаје им око 15.000 радника. Послодавци највише траже куваре, конобаре, рецепционере, собарице... Већина хотелијерских радника отиснула се у иностранство, јер им се, како оцењују упућени, не исплати да раде за око 500 евра месечно. Мада, онима са искуством и вештинама се и те како исплати да остану у земљи јер, ако су тражени, добиће и знатно веће плате. Ипак, статистика је неумољива и показује да је око 50 одсто радника из хотелске индустрије отишло у друге делатности, а половина ради у иностранству. То потврђује и Георги Генов, директор Пословног удружења хотелијера и ресторатера Србије (Хорес). Наглашава да је овај сектор у 2020. години са 19.000 запослених у хотелској индустрији у око 360 хотела спао на око 13.500 радника.

– Дакле, 5.000 људи мање ради у хотелској индустрији, што представља проблем. Они одрађују посао, али ту је велики умор код запослених и не може да се пружи квалитет када је реч о хотелима – наводи Генов, преноси Танјуг. Напомиње да је потребно да се укључе сви, па и држава, како би се ова криза превазишла и овај сектор у том смислу вратио у нормалу.

– Морамо да размишљамо да су у Хрватској, на пример, веће плате, да је сектор запостављен годинама уназад, а држава може да помогне са смањењем доприноса када је о угоститељским радним местима реч. Послодавци могу да помогну да се одрекну дела профита, марже. А са треће стране, и сами запослени морали би да виде на који начин могу да остану овде, а не да иду у иностранство – сматра Генов. Велики изазов представља и образовање, додаје он, као и како створити нове кадрове.

Истина је да се све мање академаца интересује за студије из области хотелијерства и све мањи број студената уписује се у туристичке школе, а из године у годину се догађа да има буџетских места која чак нису попуњена, што раније није био случај.

Интересантан је и податак да су овог марта на бироу рада, у групи занимања из области угоститељства и туризма, била регистрована 14.123 незапослена, али стручњаци наводе да то ипак нису занимања која су недостајућа у сектору. Реч је махом о туризмолозима, разним менаџерима, са разним факултетима, а то није радна снага која је потребна угоститељима и хотелима. Међу тих око 14.000 незапослених на бироу има и конобара, собарица, кувара, али они неће да раде за мале плате, већ им се више исплати да се воде као незапослени, јер добијају неку помоћ од државе.

Коментаришући Нацрт закона о ауторским правима директор Хореса каже да то удружење тражи да се она плаћају на основу попуњености хотела.

– Хотели плаћају паушално ауторска права ауторским агенцијама, без обзира на то да ли хотел ради или не, да ли је попуњен 100 или 50 одсто. Хотел плаћа ауторска права у соби, а соба није јавно место. Они истовремено плаћају и за собу и у ресторану, у лобију, велнес центру. Хотел је јединствена грађевинска целина и тражимо да се на основу попуњености плаћају ауторска права – наглашава Генов.

Око 150 евра за продужени викенд по особи

За један продужени викенд ван града по особи потребно је издвојити око 150 евра, а цене смештаја су скупље него раније због повећања трошкова хотела, од плата до енергената, подсећају у Хоресу.

– Ако погледамо период од 2019. до 2022. године, сви трошкови су отишли за 110 процената. Говорим о платама и енергентима, а са друге стране цене у хотелима повећане су између 20 и 30 одсто, и то не код свих хотела, јер су неки и задржали цене – открива Георги Генов.