Сећање на обућара великог срца

На углу Крунске и Светозара Марковића ових дана несвакидашњи призор скреће погледе пролазника. Испред излога затворене обућарске радње положене су гране јоргована, остављени букети лала и разног цвећа као почаст једном „обичном” човеку – обућару Цветку Јовановићу. Још од 1988. године он је стотинама суграђана поправљао ципеле, чизме, сандале... Стекао је велики углед и поштовање код муштерија, али и много пријатеља. Када је чика Цветко, како су га звали, преминуо, а његова радња затворена, муштерије и познаници одлучили су да одају почаст његовом дугогодишњем вредном раду и ведром духу.

– Чика Цветко је био веома скроман, добро је радио, али је пре свега био дивна особа. Имао је разумевања према мени јер сам самохрана мајка. Рад ми је наплаћивао по изузетно повољној цени. Кад год бих дошла, весело ме је дочекивао и мајсторски услуживао. Заслужио је овакав гест суграђана – рекла је једна од Цветкових муштерија пошто је положила букет лала испред врата у обућарску радњу.

Породица и пријатељи од Цветка Јовановића су се опростили сахраном 15. априла, али почаст овом скромном и врсном мајстору суграђани и даље одају.

– Када сам сазнала да је наш драги обућар Цветко преминуо, одлучила сам да прођем испред његове радње да се уверим да је то истина. Годинама сам редовно доносила код њега обућу на оправку, а знам да су и многе друге колеге из оближње канцеларије у којој радим били његове муштерије. Последњи пут када сам га посетила пожалио ми се на леђа и то што ће ускоро морати да затвори радњу – наводи Снежана Ђуришић, Цветкова редовна муштерија.

Традиција коју је Цветко започео у обућарској радњи, како су чуле комшије, неизвесно је да ће се наставити. Верним муштеријама он је, кажу, сам говорио о свом жалу што син није наследио посао. Врачарци се присећају да Цветку није било нимало лако да се избори за свој локал свих ових година.

– Једне моје чизме остале су у његовој обућарској радњи, можда није стигао ни да их заврши. Оставио је наше бројеве породици па ће једном неко вероватно доћи да отвори радњу да нам врати обућу на којој је радио до последњег тренутка. Био је заиста изврстан мајстор, фин и добар човек, зато смо га сви волели – додала је Снежана.

Скромном обућару са Врачара вредан рад за живота муштерије су наградиле достојним опроштајем. Он сигурно није могао ни замислити да ће сећање на њега привући пажњу како суграђана који га нису ни познавали тако и туриста, изненађених призором и лепим гестом.