Европа не може без руског уранијума

Упркос гомили санкција, увоз уранијума из Русије још увек је дозвољен. Многе чланице Европске уније не желе ни да чују за било какву забрану.

Европска унија је од почетка напада Русије на Украјину увела већ десет пакета економских санкција с укупно 1.242 појединачне мера – од увоза одређених производа, па до замрзавања имовине бројних тајкуна и руских предузећа.

Међутим, упада у очи да међу свим тим санкцијама нема забране увоза руског уранијума. Наравно да се приход Кремља од трговине Росатома не може мерити с руским приходима од гаса, нафте или угља, али то је још увек веома озбиљан износ, свакако далеко већи него од кавијара, пише Дојче веле.

На то се осврнуо и немачки министар привреде Роберт Хабек (Зелени) после недавне посете Кијеву.

Украјина жели да под удар санкција ЕУ доспе и руски уранијум, а са тим се слаже и немачки министар који је за радио „Дојчландфунк” рекао и да разуме да се та забрана не може спровести одмах, јер „то нисмо могли ни са нафтом ни са угљем”.

Али, како каже, требало би поставити одредити рокове – за пола године значајно смањити увоз, „а након девет месеци би дошао крај приче“.

И немачка влада је Европској комисији предложила да пословање с руском нуклеарном индустријом буде убачено већ у следећи, 11. пакет санкција, али тај предлог ће веома тешко подржати свих 27 чланица Уније.

Најгласнији противници су Мађарска, Бугарска, Чешка и Словачка, дакле државе које још увек имају нуклеарке совјетске производње и које зависе од сарадње с руским државним концерном Росатомом.

По мишљењу Микле Шнајдер, стручњака за енергетику из Париза, уранијум је у ствари мањи проблем. Он је за АРД објаснио да је 2021. године око 20 одсто потреба за природним уранијумом подмиривано из Русије, а још 24 одсто из држава под утицајем Кремља, из Казахстана и Узбекистана.

Шнајдер сматра да ту количину неће бити нарочито тешко надокнадити увозом из земаља као што су Канада, Аустралија или Јужноафричка Република, али по вишим ценама. И код обогаћеног уранијума Русија је с трећином капацитета на читавом свету важан лиферант, али и ту има алтернатива.

Много је већи проблем на неком другом месту пронаћи модуле горива за нуклеарке совјетског типа. Таквих у ЕУ има још 15, а ти елементи морају да буду тачних спецификација и степена нуклеарне активности тако да они не могу да се преко ноћи направе негде другде.

Прошлог пролећа, кад је већ почео рат у Украјини и биле проглашене санкције против Русије, једном руском авиону ипак била издата ванредна дозвола да слети у ЕУ – како би донео гориве елементе за нуклеарке у Европи.

Наравно да је то од почетка и била политика Москве: створити такву зависност од испорука из Русије да се без њих једноставно не може, сматра Шнајдер.