Обелодањен списак 5.800 деце спасене из усташких логора

Музеј жртава геноцида у Београду јуче је представио јавности оригиналан списак са именима и свим подацима о око 5.800 српске деце која су спасена из усташких логора Независне Државе Хрватске.

Како је објаснио Дејан Ристић, директор ове установе, овај прворазредни историјски документ, за који се сматрало да је изгубљен или уништен, настао је у „Заводу за глухонијему дјецу” у Загребу, у оквиру акције којом је руководила Диана Будисављевић, хуманитарка аустријског порекла.

Она је спасила више од 10.000 малишана из усташких логора смрти, тако што су давани на усвојење хрватским породицама. О свој деци је водила уредну картотеку, с надом да би једнога дана она могла да буду враћена биолошким родитељима, односно породицама.

Ристић је навео да је списак који је јуче приказан настао у другој половини 1942. године, после Битке на Козари. Попис садржи имена и презимена деце, њихових родитеља, датум и назив логора из којег су спасена, као и старосну доб и идентитет хрватских усвојилаца.

– Ми сада први пут тој деци, данас људима у дубокој старости који још трагају за својим идентитетом, као и њиховим потомцима, можемо да понудимо драгоцене, деценијама недоступне податке – рекао је Ристић на конференцији за новинаре, одржане поводом Дана музеја жртава геноцида.

Према његовим речима, музеј је до списка 5.800 деце дошао после дугог трагања и уз подршку државних органа Србије. До прошле године је податке налазио ван наше националне територије, рекао је Ристић, не желећи да обелодани више детаља.

Дан Музеја жртава геноцида био је прилика да се јавности прикажу и други артефакти из фонда ове институције, Ристић је истакао да ће историјска грађа, које је прошле године прибављено више него у претходних 30 година од оснивања музеја, бити коришћена за приређивање тематских поставки, али да ће бити доступна и истраживачима периода Другог светског рата.

Између осталог, представљено је и оружје које су усташе користиле за ликвидацију Срба и других заточеника у Јасеновцу и Јастребарском. Међу њима је злогласни „србосек”, једини такав примерак на тлу Србије, затим бодеж усташких злочинаца из Јастребарског – браће Јавор, као и цигла из „Бачић циглане” – епицентра Јасеновачког губилишта, коју је прошле године музеју поклонио епископ пакрачки Јован. Приказан је и велики број писама из логора у којима су били заточени официри Југословенске војске, као и комплетна архивска грађа са прве државне комеморације Крагујевачким жртвама, организоване у Лондону новембра 1942. године. Међу прибављеним артефактима је Извештај о злочинима у источној Херцеговини, који су сачиниле усташе. У овом документу који је музеј прибавио из Канаде, прецизно је наведено где и када су извршени покољи српског живља, уз опис убијања и поименични списак починилаца.