Откуд „воловско срце” на тезгама у априлу

На Каленић пијаци у Београду ових дана потрошачима се нуди чак и парадајз „воловско срце” за папрених 500 динара по килограму. И док је за ускршње празнике стандардна цена овог поврћа била 300 динара, на већини пијаца у Србији, продавац „воловског срца” тражио је чак 800 наглашавајући поносно све његове предности, а понајвише домаће порекло.

Стара сорта, позната по крупним и укусим плодовима специфичне боје, обично стиже касније, па је за читатељку „Политике” било крајње необично одакле већ сада на пијачним тезгама.

– Из баште и са отвореног сигурно није јер домаћи произвођачи тек последњих десетак дана интензивније купују саднице за пластенике, док ће садња на отвореном кренути нешто касније – наводе стручњаци.

Др Слађана Савић, из Института за повртарство у Смедеревској Паланци, за наш лист каже да је овај парадајз на тезге могао стићи само из заштићеног простора који се вероватно загрева. Претпоставља и да је увезен јер је код нас таква врста производње изузетно мало заступљена.

– Могуће је да је произведен у стакленику, то сигурно није поврће одгајано у природним условима. Али у заштићеном простору који се греје може да се производи током целе године. Зато је вероватно и тако скуп – објашњава наша саговорница.

Парадајз ”воловско срце” има сјајну црвену или розикасту боју и срцолик облик. На западу га зову и „бифтек парадајз”. Плодови су укусни, специфичне ароме, али меканији и крупни па достижу и до 800 грама. Због тога није погодан за дужи транспорт и стајање. Ова сорта изискује доста сунца. Повртари у Србији га обично производе за домаће потребе, а тек мање количине заврше на пијацама.

Како наводи др Савић, постоје и различита средства која подстичу сазревање парадајза и другог поврћа. Рецимо, хормон етилен, којим се недовољно зрели плодови прскају тамо где су допремљени и постају зрели за дан, два. Тај хормон се доста користи због планирања пласмана на тржиште, јер ако све доспе у исто време, произвођач ће сигурно имати веће штете. Етилен се иначе продукује у биљкама током сазревања. Каже да су наше баке стављале по два, три зрела плода у гајбицу са још недозрелим убраним поврћем или воћем. На тај начин се етилен ослобађа из зрелих плодова и утиче на сазревање других.

Наша саговорница напомиње да овај хормон није забрањен, али да доводи до наглог сазревања. Код парадајза је потребно време да природно постигне специфичан црвени пигмент и добар укус.

– Зато нам се догађа да на пијаци купимо црвени парадајз који нема никакав укус – наглашава др Савић.

Парадајз који се тренутно продаје у Србији највећим делом је из увоза, јер се у заштићеном грејаном простору слабо производи јер је то скупа производња. Први из домаћих пластеника ће стићи крајем јуна, а из башти тек крајем јула, почетком августа.