Државу нико не сме да уцењује

Трансформација Електропривреде Србије (ЕПС) из јавног предузећа у акционарско друштво последњих дана изазвало је различита тумачења у јавности – од тога да то значи приватизацију преко ноћи, отпуштања радника, па до продаје „Ђердапа”, виших рачуна за струју…

– Држава као власник јасна је у погледу тога шта жели од ЕПС-а. Коначно смо у прилици да се бавимо суштином, а то су унапређење управљања ЕПС-ом, промена начина рада, јаснија подела одговорности, како бисмо имали боље резултате у свим сегментима. Оно што смо до сада имали у пракси јесте да се изгубила веза између плана и реализације, а без довољне одговорности за то у самом предузећу. То је управо оно што морамо да променимо. Ту је и смањење политичког утицаја, а нема ни ограничавања запошљавања и зарада као у ЈП – каже у разговору за „Политику” министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић.

Од 1. маја по други пут ове године поскупљују струја и гас. Да ли ће до краја године морати да буде још поскупљења?

У 2022. забележене су рекордне цене струје и гаса на берзама и многе електропривреде реаговале су повећањем цена. То се није могло избећи ни у Србији, а ми смо настојали да то поскупљење максимално одложимо и да по износу оно буде минимално за грађане, а да у исто време наша електропривреда има услове да послује одрживо. Оно на шта смо сви у влади поносни јесте чињеница да смо успели да се изборимо да наши грађани и даље плаћају струју и гас готово најниже у Европи и региону.

Последњих дана је актуелно питање трансформације ЕПС-а. Шта за ово предузеће значи промена из ЈП у АД, зашто је до тога морало да дође, шта се фактички мења ако је држава и онда и сада 100 одсто власник?

Обавеза промене правне форме настала је још доношењем Закона о енергетици 2014, а реализована је, нажалост, тек девет година касније. Сад кад је тај корак коначно иза нас, у прилици смо да се бавимо суштином, а то су унапређење управљања ЕПС-ом, промена начина рада, јаснија подела одговорности, како бисмо имали боље резултате у свим сегментима. Држава, наравно, остаје 100 одсто власник.

Да ли ће радници бити власници неког дела акција и зашто стручна јавност сумња да је ово пут до брже приватизације?

Та стручна јавност не говори једним гласом. Неки од оних који критикују нови статут временом ће сами схватити да нема никакве скривене агенде и да је оно што желимо да постигнемо кроз процес реформи управо оно што све време и говоримо, дакле, снажан, профитабилан и конкурентан ЕПС. Наравно, сведоци смо политизације важних друштвених и економских питања, па и овог.

Чиме тврдите да ће ЕПС АД убудуће бити ефикасније предузеће? Да ли ће се трансформација одразити на повећање производње, смањење трошкова…? Шта није могло као ЈП, а може као АД?

Држава као власник је јасна у погледу тога шта жели од ЕПС-а. Одговорност за спровођење и постављање циљева преузима надзорни одбор, који ће имати веће и надлежности и одговорност него до сада. НО именује чланове извршног одбора, укључујући генералног директора који ће бити одговоран за управљање пословним процесима и спровођење планова НО.

Да ли је тачно да, осим чланова НО, ни генерални директор неће морати да пријављује имовину, висину плате? И хоће ли се директори бирати коначно конкурсом или поново по политичкој подобности?

Разне су критике изречене на рачун промена у ЕПС-у које немају везе са суштином реформи, с којом се касни најмање 30 година. Кад слушате појединце у медијима, испада да ће за ЕПС престати да важе закони, као да не постоје друга предузећа која већ годинама функционишу у тој правној форми и чији се рад такође прати и контролише попут, рецимо, Електромреже Србије МС-а.

Кад је реч о кадровима, циљ је да за ЕПС нађемо најквалитетније људе, а њихове обавезе ће бити у складу са оним што прописују закони за тај тип компаније. Такође, нико није рекао да је забрањено НО да директоре бира на конкурсу.

Што се тиче политичког утицаја, чињеница да статут не предвиђа већи број чланова скупштине, као и да влада више не именује генералног директора, управо онемогућава да се на тај начин задовољавају одређени политички апетити и да одлуке које треба да доноси то тело постану предмет преговора или политичких компромиса. То јасно показује вољу државе да ограничи уплив политике, пусти будући менаџмент да ради, а онда да од њега тражи знање, рад, одговорност и резултате.

Ако је против оваквог статута био већи део синдиката и стручне јавности, јесте се запитали да ли сте ипак нешто погрешили? Зашто пре ове промене нисте консултовали стручну јавност? На чији предлог је урађена оваква трансформација?

На предлог Владе Србије. Држава је потпуно одлучна за процес трансформације и то је показала. У ЕПС-у има много синдиката који се међусобно оптужују и раде једни против других, а све због борбе за привилегије. Подсећам да ће у НО ЕПС-а седети и представници синдиката, али оних који су легитимно изабрани. У процесу доношења новог статута обавили смо консултације с две групе у оквиру синдиката и уврстили смо већи део разумних захтева који штите запослене. Такође, један део синдиката је подржао трансформацију и то је забележено и на седници надзорног одбора. Државу нико не сме да уцењује.

Хоће ли Норвежани који помажу око ЕПС-а бити чланови НО ЕПС-а и шта они заправо раде у овом акционарском друштву?

Норвешки „Ристад енерџи”, као један од најреномиранијих енергетских саветника на светском нивоу, има улогу консултанта који својом експертизом треба да нам помогну да направимо успешније енергетске компаније у власништву државе. Не заборавимо да је Норвешка још пре 30 година увела професионални менаџмент у енергетске компаније и створила повољну климу за повећана улагања на одржив начин, а да је истовремено сачувала власништво над својим енергетским ресурсима. То је оно чему и ми тежимо. Кад је у питању учешће у НО, циљ је да за ЕПС ангажујемо људе који ће имати искуство, референце и квалитет за оно што се од њих очекује и спремни смо да такве људе тражимо и ван Србије, на међународном тржишту, при чему је националност мање битна. Разговарамо и са кандидатима из Норвешке с веома богатом биографијом и за сада ће бити два Норвежанина у НО Електропривреде.

Можете ли да гарантујете да држава после ове трансформације неће продати „Ђердап”?

Опет се бавимо „твитер политиком”. Више пута смо рекли – нема продаје „Ђердапа”, у питању је класично политичко шибицарење. Уместо спекулисања и изношења неистина, подсетимо се да ову хидроелектрану не чине само енергетски објекти него да укључује и водне ресурсе, те да је та област уређена Законом о водама. Не може тек тако нешто да се отуђује и продаје.

Како да ЕПС буде лидер?

За то је потребно да сам ЕПС буде стабилан, да остварује боље резултате, да може сопственом производњом да покрива растуће потребе за енергијом, да адекватно одређује приоритетне инвестиције и да их ефикасно реализује. У процесу енергетске транзиције тежиште инвестиција, и јавних и приватних биће на енергетском сектору и потребно је да наша енергетска предузећа буду снажна да изнесу овај велики инвестициони циклус. 

Коме ће произвођачи зелене енергије убудуће продавати струју?

Тржиште електричне енергије у Србији је либерализовано у складу с претходним изменама закона и прописима ЕУ, које подразумева слободну трговину електричном енергијом и слободну производњу на принципима конкуренције. То подразумева да произвођачи електричне енергије слободно доносе одлуку коме ће продавати струју и по којој цени. У том смислу постоји могућност да произвођачи понуде струју и ЕПС-у. Кроз аукције држава ће понудити дугорочне уговоре о тржишној премији, којима ће штитити произвођаче ако цене на тржишту буду ниже од цена које су им исплативе. С друге стране, ако цене на тржишту буду веће од цена које су им исплативе, разлику тада плаћа произвођач држави, јер у тим тренуцима остварује екстрапрофит. Пошто се ове трансакције везују за тржишну цену на домаћој берзи, произвођачи ће бити снажно мотивисани да струју продају на берзи у Србији.

Како ЕПС обавља улогу гарантованог снабдевача који пружа јавну услугу гарантованог снабдевање, размишљамо како за следеће аукције да мотивишемо произвођаче да део струје продају и гарантованом снабдевачу у циљу обезбеђења сигурности снабдевања електричном енергијом.

Колико нам још треба нових капацитета ОИЕ да би њихово учешће до 2030. било на нивоу од 45 одсто и да ли ће се сразмерно том повећању смањивати производња из угља? Да ли то значи да ће се смањивати број запослених у ЕПС-у?

Тренутно се израђује интегрисани енергетски и климатски план који ће дефинисати циљеве. Удео од 45 одсто ОИЕ кад је реч о производњи електричне енергије представља реалан циљ. Кад говоримо о финалној бруто потрошњи, ту би таргет требало да буде свакако изнад 30, а мањи од 40 процената, а достизање тог циља зависи од много фактора и модела енергетског сценарија. Свакако да се мора кренути у процес смањења производње угља, али с тим треба бити пажљив, јер тренутно сигурност снабдевања грађана струјом у великој мери зависи од производње струје из угља и свака брзоплетост може донети више штете него користи.

Заговорник сте да Србија треба да искористи литијум, чак су вас звали и министарка „Рио Тинта”?

„Политика” је озбиљан лист да би се бавила твитер политиканством. Не помињем „Рио Тинто” јер није ствар у једној компанији. Србија има значајне минералне ресурсе, ми буквално лежимо на милијардама, а задатак државе је да у сарадњи са струком омогући да се богатство које имамо користи на рационалан и одговоран начин, чувајући природу и водећи рачуна о заједници.

Шта Србија добија, а шта губи ако не искористи литијум?

Земља смо изузетно богата минералним сировинама, бакром, златом, сребром, оловом, цинком, литијумом. Рударство је важан чинилац привредног раста. На листи критичних сировина Европске уније која се ажурира на три године налази се 30 критичних сировина, први пут боксит, литијум, титан и стронцијум. Привреде земаља чланице ЕУ 100 одсто су зависне од увоза антимона, литијума, берилијума, кобалта, германијума, индијума, магнезијума, ниобијума. Ми смо богати неким од ових минерала и заиста би то требало искористити. Француска, Немачка и Италија већ се спремају за фабрике електричних аутомобила у комбинацији с прерадом литијума. Ми ћемо или ући у тај воз или остати на перону жалећи што су други стигли на дестинацију која ће им донети просперитет.

Колико су оправдани напади оних који су против литијума да ће то додатно угрозити реке, земљу и здравље?

Важно је да изнова подижемо критеријуме јер без заштите животне средине нема ни модерног и одрживог рударства у Србији. Зато морамо да осигурамо да експлоатација минералног богатства буде у складу с највишим стандардима животне средине. Рударство треба да буде одговорно према грађанима, али и према земљи, води и ваздуху, јер је њихово очување за будуће генерације наша одговорност. Али свакако да је и само рударство важно за одржив привредни раст.

Да ли су настављени преговори с „Рио Тинтом”?

Више пута су и председник и премијерка поновили да је, нажалост, тај пројекат заустављен.

Чији су сада „Газиводе” и „Валач”?

Српски, наравно. Приштина упорно прети да жели да их заузме, али врх државе на челу с председником Вучићем чини све да то сачува.