Državu niko ne sme da ucenjuje

Transformacija Elektroprivrede Srbije (EPS) iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo poslednjih dana izazvalo je različita tumačenja u javnosti – od toga da to znači privatizaciju preko noći, otpuštanja radnika, pa do prodaje „Đerdapa”, viših računa za struju…

– Država kao vlasnik jasna je u pogledu toga šta želi od EPS-a. Konačno smo u prilici da se bavimo suštinom, a to su unapređenje upravljanja EPS-om, promena načina rada, jasnija podela odgovornosti, kako bismo imali bolje rezultate u svim segmentima. Ono što smo do sada imali u praksi jeste da se izgubila veza između plana i realizacije, a bez dovoljne odgovornosti za to u samom preduzeću. To je upravo ono što moramo da promenimo. Tu je i smanjenje političkog uticaja, a nema ni ograničavanja zapošljavanja i zarada kao u JP – kaže u razgovoru za „Politiku” ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović.

Od 1. maja po drugi put ove godine poskupljuju struja i gas. Da li će do kraja godine morati da bude još poskupljenja?

U 2022. zabeležene su rekordne cene struje i gasa na berzama i mnoge elektroprivrede reagovale su povećanjem cena. To se nije moglo izbeći ni u Srbiji, a mi smo nastojali da to poskupljenje maksimalno odložimo i da po iznosu ono bude minimalno za građane, a da u isto vreme naša elektroprivreda ima uslove da posluje održivo. Ono na šta smo svi u vladi ponosni jeste činjenica da smo uspeli da se izborimo da naši građani i dalje plaćaju struju i gas gotovo najniže u Evropi i regionu.

Poslednjih dana je aktuelno pitanje transformacije EPS-a. Šta za ovo preduzeće znači promena iz JP u AD, zašto je do toga moralo da dođe, šta se faktički menja ako je država i onda i sada 100 odsto vlasnik?

Obaveza promene pravne forme nastala je još donošenjem Zakona o energetici 2014, a realizovana je, nažalost, tek devet godina kasnije. Sad kad je taj korak konačno iza nas, u prilici smo da se bavimo suštinom, a to su unapređenje upravljanja EPS-om, promena načina rada, jasnija podela odgovornosti, kako bismo imali bolje rezultate u svim segmentima. Država, naravno, ostaje 100 odsto vlasnik.

Da li će radnici biti vlasnici nekog dela akcija i zašto stručna javnost sumnja da je ovo put do brže privatizacije?

Ta stručna javnost ne govori jednim glasom. Neki od onih koji kritikuju novi statut vremenom će sami shvatiti da nema nikakve skrivene agende i da je ono što želimo da postignemo kroz proces reformi upravo ono što sve vreme i govorimo, dakle, snažan, profitabilan i konkurentan EPS. Naravno, svedoci smo politizacije važnih društvenih i ekonomskih pitanja, pa i ovog.

Čime tvrdite da će EPS AD ubuduće biti efikasnije preduzeće? Da li će se transformacija odraziti na povećanje proizvodnje, smanjenje troškova…? Šta nije moglo kao JP, a može kao AD?

Država kao vlasnik je jasna u pogledu toga šta želi od EPS-a. Odgovornost za sprovođenje i postavljanje ciljeva preuzima nadzorni odbor, koji će imati veće i nadležnosti i odgovornost nego do sada. NO imenuje članove izvršnog odbora, uključujući generalnog direktora koji će biti odgovoran za upravljanje poslovnim procesima i sprovođenje planova NO.

Da li je tačno da, osim članova NO, ni generalni direktor neće morati da prijavljuje imovinu, visinu plate? I hoće li se direktori birati konačno konkursom ili ponovo po političkoj podobnosti?

Razne su kritike izrečene na račun promena u EPS-u koje nemaju veze sa suštinom reformi, s kojom se kasni najmanje 30 godina. Kad slušate pojedince u medijima, ispada da će za EPS prestati da važe zakoni, kao da ne postoje druga preduzeća koja već godinama funkcionišu u toj pravnoj formi i čiji se rad takođe prati i kontroliše poput, recimo, Elektromreže Srbije MS-a.

Kad je reč o kadrovima, cilj je da za EPS nađemo najkvalitetnije ljude, a njihove obaveze će biti u skladu sa onim što propisuju zakoni za taj tip kompanije. Takođe, niko nije rekao da je zabranjeno NO da direktore bira na konkursu.

Što se tiče političkog uticaja, činjenica da statut ne predviđa veći broj članova skupštine, kao i da vlada više ne imenuje generalnog direktora, upravo onemogućava da se na taj način zadovoljavaju određeni politički apetiti i da odluke koje treba da donosi to telo postanu predmet pregovora ili političkih kompromisa. To jasno pokazuje volju države da ograniči upliv politike, pusti budući menadžment da radi, a onda da od njega traži znanje, rad, odgovornost i rezultate.

Ako je protiv ovakvog statuta bio veći deo sindikata i stručne javnosti, jeste se zapitali da li ste ipak nešto pogrešili? Zašto pre ove promene niste konsultovali stručnu javnost? Na čiji predlog je urađena ovakva transformacija?

Na predlog Vlade Srbije. Država je potpuno odlučna za proces transformacije i to je pokazala. U EPS-u ima mnogo sindikata koji se međusobno optužuju i rade jedni protiv drugih, a sve zbog borbe za privilegije. Podsećam da će u NO EPS-a sedeti i predstavnici sindikata, ali onih koji su legitimno izabrani. U procesu donošenja novog statuta obavili smo konsultacije s dve grupe u okviru sindikata i uvrstili smo veći deo razumnih zahteva koji štite zaposlene. Takođe, jedan deo sindikata je podržao transformaciju i to je zabeleženo i na sednici nadzornog odbora. Državu niko ne sme da ucenjuje.

Hoće li Norvežani koji pomažu oko EPS-a biti članovi NO EPS-a i šta oni zapravo rade u ovom akcionarskom društvu?

Norveški „Ristad enerdži”, kao jedan od najrenomiranijih energetskih savetnika na svetskom nivou, ima ulogu konsultanta koji svojom ekspertizom treba da nam pomognu da napravimo uspešnije energetske kompanije u vlasništvu države. Ne zaboravimo da je Norveška još pre 30 godina uvela profesionalni menadžment u energetske kompanije i stvorila povoljnu klimu za povećana ulaganja na održiv način, a da je istovremeno sačuvala vlasništvo nad svojim energetskim resursima. To je ono čemu i mi težimo. Kad je u pitanju učešće u NO, cilj je da za EPS angažujemo ljude koji će imati iskustvo, reference i kvalitet za ono što se od njih očekuje i spremni smo da takve ljude tražimo i van Srbije, na međunarodnom tržištu, pri čemu je nacionalnost manje bitna. Razgovaramo i sa kandidatima iz Norveške s veoma bogatom biografijom i za sada će biti dva Norvežanina u NO Elektroprivrede.

Možete li da garantujete da država posle ove transformacije neće prodati „Đerdap”?

Opet se bavimo „tviter politikom”. Više puta smo rekli – nema prodaje „Đerdapa”, u pitanju je klasično političko šibicarenje. Umesto spekulisanja i iznošenja neistina, podsetimo se da ovu hidroelektranu ne čine samo energetski objekti nego da uključuje i vodne resurse, te da je ta oblast uređena Zakonom o vodama. Ne može tek tako nešto da se otuđuje i prodaje.

Kako da EPS bude lider?

Za to je potrebno da sam EPS bude stabilan, da ostvaruje bolje rezultate, da može sopstvenom proizvodnjom da pokriva rastuće potrebe za energijom, da adekvatno određuje prioritetne investicije i da ih efikasno realizuje. U procesu energetske tranzicije težište investicija, i javnih i privatnih biće na energetskom sektoru i potrebno je da naša energetska preduzeća budu snažna da iznesu ovaj veliki investicioni ciklus. 

Kome će proizvođači zelene energije ubuduće prodavati struju?

Tržište električne energije u Srbiji je liberalizovano u skladu s prethodnim izmenama zakona i propisima EU, koje podrazumeva slobodnu trgovinu električnom energijom i slobodnu proizvodnju na principima konkurencije. To podrazumeva da proizvođači električne energije slobodno donose odluku kome će prodavati struju i po kojoj ceni. U tom smislu postoji mogućnost da proizvođači ponude struju i EPS-u. Kroz aukcije država će ponuditi dugoročne ugovore o tržišnoj premiji, kojima će štititi proizvođače ako cene na tržištu budu niže od cena koje su im isplative. S druge strane, ako cene na tržištu budu veće od cena koje su im isplative, razliku tada plaća proizvođač državi, jer u tim trenucima ostvaruje ekstraprofit. Pošto se ove transakcije vezuju za tržišnu cenu na domaćoj berzi, proizvođači će biti snažno motivisani da struju prodaju na berzi u Srbiji.

Kako EPS obavlja ulogu garantovanog snabdevača koji pruža javnu uslugu garantovanog snabdevanje, razmišljamo kako za sledeće aukcije da motivišemo proizvođače da deo struje prodaju i garantovanom snabdevaču u cilju obezbeđenja sigurnosti snabdevanja električnom energijom.

Koliko nam još treba novih kapaciteta OIE da bi njihovo učešće do 2030. bilo na nivou od 45 odsto i da li će se srazmerno tom povećanju smanjivati proizvodnja iz uglja? Da li to znači da će se smanjivati broj zaposlenih u EPS-u?

Trenutno se izrađuje integrisani energetski i klimatski plan koji će definisati ciljeve. Udeo od 45 odsto OIE kad je reč o proizvodnji električne energije predstavlja realan cilj. Kad govorimo o finalnoj bruto potrošnji, tu bi target trebalo da bude svakako iznad 30, a manji od 40 procenata, a dostizanje tog cilja zavisi od mnogo faktora i modela energetskog scenarija. Svakako da se mora krenuti u proces smanjenja proizvodnje uglja, ali s tim treba biti pažljiv, jer trenutno sigurnost snabdevanja građana strujom u velikoj meri zavisi od proizvodnje struje iz uglja i svaka brzopletost može doneti više štete nego koristi.

Zagovornik ste da Srbija treba da iskoristi litijum, čak su vas zvali i ministarka „Rio Tinta”?

„Politika” je ozbiljan list da bi se bavila tviter politikanstvom. Ne pominjem „Rio Tinto” jer nije stvar u jednoj kompaniji. Srbija ima značajne mineralne resurse, mi bukvalno ležimo na milijardama, a zadatak države je da u saradnji sa strukom omogući da se bogatstvo koje imamo koristi na racionalan i odgovoran način, čuvajući prirodu i vodeći računa o zajednici.

Šta Srbija dobija, a šta gubi ako ne iskoristi litijum?

Zemlja smo izuzetno bogata mineralnim sirovinama, bakrom, zlatom, srebrom, olovom, cinkom, litijumom. Rudarstvo je važan činilac privrednog rasta. Na listi kritičnih sirovina Evropske unije koja se ažurira na tri godine nalazi se 30 kritičnih sirovina, prvi put boksit, litijum, titan i stroncijum. Privrede zemalja članice EU 100 odsto su zavisne od uvoza antimona, litijuma, berilijuma, kobalta, germanijuma, indijuma, magnezijuma, niobijuma. Mi smo bogati nekim od ovih minerala i zaista bi to trebalo iskoristiti. Francuska, Nemačka i Italija već se spremaju za fabrike električnih automobila u kombinaciji s preradom litijuma. Mi ćemo ili ući u taj voz ili ostati na peronu žaleći što su drugi stigli na destinaciju koja će im doneti prosperitet.

Koliko su opravdani napadi onih koji su protiv litijuma da će to dodatno ugroziti reke, zemlju i zdravlje?

Važno je da iznova podižemo kriterijume jer bez zaštite životne sredine nema ni modernog i održivog rudarstva u Srbiji. Zato moramo da osiguramo da eksploatacija mineralnog bogatstva bude u skladu s najvišim standardima životne sredine. Rudarstvo treba da bude odgovorno prema građanima, ali i prema zemlji, vodi i vazduhu, jer je njihovo očuvanje za buduće generacije naša odgovornost. Ali svakako da je i samo rudarstvo važno za održiv privredni rast.

Da li su nastavljeni pregovori s „Rio Tintom”?

Više puta su i predsednik i premijerka ponovili da je, nažalost, taj projekat zaustavljen.

Čiji su sada „Gazivode” i „Valač”?

Srpski, naravno. Priština uporno preti da želi da ih zauzme, ali vrh države na čelu s predsednikom Vučićem čini sve da to sačuva.