Бошњаци доминирају у институцијама БиХ

  Од нашег сталног дописника 

Бањалука – Заједничке институције Босне и Херцеговине, које су смештене махом у Сарајеву, „болују” од хроничног мањка Срба. Националним несразмером у институцијама БиХ додатно се погоршава проблем (не)запослености српског народа у суседном ентитету, јер се број Срба у институцијама Федерације БиХ (ФБиХ) – федералним, кантоналним и општинским – пореди са „статистичком грешком”. У државној служби тог ентитета од четири хиљаде запослених, мање од њих стотину су српске националности. Ипак, многе знатно више брину подаци о недостатку српских запосленика у заједничким органима БиХ.    

Како се који подаци о националном балансу појављују у медијима, испоставља се да у свакој од заједничких институција БиХ предњаче припадници бошњачког народа. Повод да се јавност још једном подсети на обавезу равномерног запошљавања сва три конститутивна народа у органима БиХ били су нови подаци о броју запослених у Тужилаштву БиХ и Министарству спољних послова БиХ. 

Наиме, у Тужилаштву БиХ међу тужиоцима је запослено 41,5 одсто Бошњака, а 26,4 одсто Срба из РС, те 7,54 одсто Срба из Федерације БиХ. Међутим, у бирократским службама те институције запослено је чак 56 одсто Бошњака, а тек 22 процента Срба. Хрвати су међу административним радницима Тужилаштва БиХ заступљени са 16 одсто. Kао стручно особље ангажовано је 116 радника, од којих је 25 одсто Срба, 55 одсто Бошњака и 13 одсто Хрвата.

Занимљиво је да су Бошњаци са 72 одсто заступљени и међу административним особљем Тужилаштва БиХ које је намештење добило преко ИПА пројекта, Срби тек са 18 одсто, а Хрвати са девет. 

„Затражио сам податке и о националној сразмери запослених у Високом судском и тужилачком савету (ВСТС) БиХ, као и Суду БиХ. Након што добијемо и те податке, предузећемо неке кораке поводом тога. Морамо успоставити баланс кад је реч о запошљавању на свим позицијама, а не само руководећим, јер је то загарантовано Уставом БиХ. Запошљавање и доминација једног народа у правосудним институцијама представљају покушај да се оне подреде политикама које заговарају представници Бошњака”, сматра Милорад Којић, парламентарац БиХ из Републике Српске.   

Кад је реч о Министарству спољних послова, тамо је дисбаланс видљив на самом врху. Међу 15 руководилаца и даље је осам Бошњака, пет Хрвата и тек два Србина. Ови подаци достављени су Парламенту БиХ из МСП БиХ, на захтев посланика. Баланс на штету Срба у том министарству нарушен је и „по дубини”. 

Заједничке институције су замишљене као органи који по Дејтонском споразуму треба да имају координаторску улогу између два ентитета. У складу с тим требало је да буду попуњене по принципу конститутивности. Но, увек се некако испостави да су Бошњаци у повлашћеном положају. Неки су склони да у томе траже доказ о начину на који најбројнији народ доживљава заједничку земљу. Други, пак, сматрају да треба да се скрене пажња српским политичким представницима да, тамо где је то могуће, треба да поведу рачуна о националном балансу при запошљавању и у бирократији, с обзиром на то да је сфера интересовања страначких лидера углавном усмерена на руководеће позиције. Из недавно објављених података произлази да проблем постоји и у Уставном суду БиХ – од 91 запосленог њих 15 спада у руководиоце, 53,33 одсто су Бошњаци, четири или 26,66 су Срби и двоје или 13,33 одсто су Хрвати. Педесет одсто укупно запослених у Уставном суду су Бошњаци, 24,17 одсто Срби, 17,58 одсто Хрвати, а 5,49 одсто су из реда осталих.