Bošnjaci dominiraju u institucijama BiH

  Od našeg stalnog dopisnika 

Banjaluka – Zajedničke institucije Bosne i Hercegovine, koje su smeštene mahom u Sarajevu, „boluju” od hroničnog manjka Srba. Nacionalnim nesrazmerom u institucijama BiH dodatno se pogoršava problem (ne)zaposlenosti srpskog naroda u susednom entitetu, jer se broj Srba u institucijama Federacije BiH (FBiH) – federalnim, kantonalnim i opštinskim – poredi sa „statističkom greškom”. U državnoj službi tog entiteta od četiri hiljade zaposlenih, manje od njih stotinu su srpske nacionalnosti. Ipak, mnoge znatno više brinu podaci o nedostatku srpskih zaposlenika u zajedničkim organima BiH.    

Kako se koji podaci o nacionalnom balansu pojavljuju u medijima, ispostavlja se da u svakoj od zajedničkih institucija BiH prednjače pripadnici bošnjačkog naroda. Povod da se javnost još jednom podseti na obavezu ravnomernog zapošljavanja sva tri konstitutivna naroda u organima BiH bili su novi podaci o broju zaposlenih u Tužilaštvu BiH i Ministarstvu spoljnih poslova BiH. 

Naime, u Tužilaštvu BiH među tužiocima je zaposleno 41,5 odsto Bošnjaka, a 26,4 odsto Srba iz RS, te 7,54 odsto Srba iz Federacije BiH. Međutim, u birokratskim službama te institucije zaposleno je čak 56 odsto Bošnjaka, a tek 22 procenta Srba. Hrvati su među administrativnim radnicima Tužilaštva BiH zastupljeni sa 16 odsto. Kao stručno osoblje angažovano je 116 radnika, od kojih je 25 odsto Srba, 55 odsto Bošnjaka i 13 odsto Hrvata.

Zanimljivo je da su Bošnjaci sa 72 odsto zastupljeni i među administrativnim osobljem Tužilaštva BiH koje je nameštenje dobilo preko IPA projekta, Srbi tek sa 18 odsto, a Hrvati sa devet. 

„Zatražio sam podatke i o nacionalnoj srazmeri zaposlenih u Visokom sudskom i tužilačkom savetu (VSTS) BiH, kao i Sudu BiH. Nakon što dobijemo i te podatke, preduzećemo neke korake povodom toga. Moramo uspostaviti balans kad je reč o zapošljavanju na svim pozicijama, a ne samo rukovodećim, jer je to zagarantovano Ustavom BiH. Zapošljavanje i dominacija jednog naroda u pravosudnim institucijama predstavljaju pokušaj da se one podrede politikama koje zagovaraju predstavnici Bošnjaka”, smatra Milorad Kojić, parlamentarac BiH iz Republike Srpske.   

Kad je reč o Ministarstvu spoljnih poslova, tamo je disbalans vidljiv na samom vrhu. Među 15 rukovodilaca i dalje je osam Bošnjaka, pet Hrvata i tek dva Srbina. Ovi podaci dostavljeni su Parlamentu BiH iz MSP BiH, na zahtev poslanika. Balans na štetu Srba u tom ministarstvu narušen je i „po dubini”. 

Zajedničke institucije su zamišljene kao organi koji po Dejtonskom sporazumu treba da imaju koordinatorsku ulogu između dva entiteta. U skladu s tim trebalo je da budu popunjene po principu konstitutivnosti. No, uvek se nekako ispostavi da su Bošnjaci u povlašćenom položaju. Neki su skloni da u tome traže dokaz o načinu na koji najbrojniji narod doživljava zajedničku zemlju. Drugi, pak, smatraju da treba da se skrene pažnja srpskim političkim predstavnicima da, tamo gde je to moguće, treba da povedu računa o nacionalnom balansu pri zapošljavanju i u birokratiji, s obzirom na to da je sfera interesovanja stranačkih lidera uglavnom usmerena na rukovodeće pozicije. Iz nedavno objavljenih podataka proizlazi da problem postoji i u Ustavnom sudu BiH – od 91 zaposlenog njih 15 spada u rukovodioce, 53,33 odsto su Bošnjaci, četiri ili 26,66 su Srbi i dvoje ili 13,33 odsto su Hrvati. Pedeset odsto ukupno zaposlenih u Ustavnom sudu su Bošnjaci, 24,17 odsto Srbi, 17,58 odsto Hrvati, a 5,49 odsto su iz reda ostalih.