Улога Балканаца у светској мрежи шверца кокаина

Припадници балканских кланова повезани су са најозлоглашенијим криминалним групама на свету и нашли су уточиште у појединим земљама Латинке Америке одакле најчешће крећу највеће пошиљке кокаина и где су стационирани најпознатији нарко-босови.

У овогодишњем извештају Канцеларије Уједињених нација за дрогу и криминал (УНОДЦ), наводи се да је трговина кокаином у Колумбији некада била под контролом само неколико великих „играча”. Али, након демобилизације Револуционарних оружаних снага Колумбије (ФАРЦ) 2016. године, у тој земљи сада вршљају криминалне групе различитих величина, структура и циљева.

„Мексичке и балканске банде приближиле су се центру производње како би добиле приступ залихама и велепродаји кокаина. Овим страним групама није циљ да преузму контролу територије, већ њихово присуство помаже да се подстакне узгој кокаина и финансирају све фазе ланца снабдевања”, пише у извештају.

Колумбијска нарко-мафијашка организација „Клан дел Голфо”, чији је вођа Отонијел ухапшен пре три године, имала је балканску мафију као савезника, и то као једну од својих пет главних међународних веза, саопштила је колумбијска полиција.

– Ова злочиначка организација има пет главних савеза за шверц кокаина на различитим географским ширинама: у Мексику су то картели „Халиско нуева генерасион” и „Синалоа”, у Европи калабријска и сицилијанска мафија, а пети савезник је мрежа за трговину дрогом са Балкана – изјавио је својевремено шеф колумбијске полиције генерал Хорхе Луис Варгас.

Држављани Србије откривени су у кријумчарењу кокаина и из Перуа. Као пример, у извештају УНОДЦ-а наводи се криминална група „Америка”. Тај клан важи за један од најмоћнијих дилера дроге са Балкана, а вођа групе Зоран Јакшић ухапшен је 2016. и осуђен због кријумчарења наркотика.

Он је, према написима тамошњих медија, користио чак 40 лажних идентитета. Перуанске власти су навеле да је група „Америка” одговорна и за убиства у Перуу и Аргентини.

Организоване криминалне групе са Балкана главни су актери и у великом кријумчарењу кокаина у источну Европу, наглашава се у извештају УНОДЦ-а.

„Мање истражено тржиште кокаина источне Европе углавном снабдевају албанске и српске криминалне групе. Поједини држављани Србије су дужи период активни у шверцу кокаина од Еквадора до Балкана, али и балтичких земаља и Русије”, пише у документу.

Криминолог Добривоје Радовановић каже за „Политику” да „балкански картел” има јако велику улогу у светском транспорту кокаина из Јужне Америке.

„Транспорт је најкомпликованији и најкомплекснији део посла у шверцу дроге. Захтева најспособније и најпаметније људе. Балканци су се показали као вишеструко способни за тај посао, нарочито они који су рођени на обалама мора у Црној Гори, Хрватској и Албанији”, напомиње криминолог.

„Балкански картел” однедавно се доводи у везу и са ирским кланом „Кинахан” који је окарактерисан као једна од најмоћнијих и најопаснијих мафијашких организација у свету.

Један од „истакнутијих” вођа овог клана је Данијел Кинахан. За податке о њему, америчка ДЕА нуди пет милиона долара.

Према незваничним информацијама, Данијел Кинахан сарађује и са балканским нарко-босом Едином Гачанином Титом.

Картел „Кинахан” је, према полицијским извештајима, већ више од две деценије одговоран за увоз тона дроге и оружја широм света, а америчка ДЕА га пореди са криминалним организацијама попут италијанске „Каморе”, мексичког „Лос Зетаса” и јапанске „Јакузе”.

Група „Кинахан” почела је да се бави прљавим пословима тргујући дрогом у јужном делу Даблина, али су временом порасли и постали транснационална криминална организација која је зарадила више од милијарду долара, показују оперативни подаци.

„Балкански картел” захтеван је противник полиције јер нема јасну хијерархију и главног шефа, већ функционише као низ мањих кланова који се удружују од посла до посла.

У документу „Регионална процена претњи од тешког и организованог криминала”, који су пре неколико година сачинила министарства унутрашњих послова Србије, Црне Горе и Македоније, пише да балкански кланови продајом само кокаина у западној Европи стичу 100 милиона евра годишње.

„Једна балканска организована криминална група, радећи са другим групама, у току године у више наврата прокријумчари од 500 до 1.000 килограма кокаина. Може да оствари годишњи профит између 15 и 30 милиона евра. Профит се увећава на 70 до 100 милиона евра годишње у случајевима када организоване криминалне групе учествују и у уличној продаји у земљама западне Европе. Енорман профит примарни је фактор удруживања и деловања тих група. Свака недисциплина и заплена кокаинског товара доводе до међусобних обрачуна, како у Србији и Црној Гори тако и другим европским градовима, као и у Јужној Америци”, наводи се у документу „Регионална процена претњи од тешког и организованог криминала”.