Фер понуда

Природно је да опозиција критикује власт и да све чини како би је што пре сменила. Природно је и да оспорава легитимитет власти. Ван памети је уколико опозиција која баца рукавицу према властима да јој је споран легитимитет, не пристане на понуду власти да се он провери. Да ли на изборима или референдуму, апсолутно је небитно.

Дакле, један део опозиције у Србији захтева све могуће и немогуће изборе. Други део хоће само београдске изборе, а неки трећи део, невероватно, неће ниједне изборе, што је само по себи апсолутни нонсенс. Још занимљивије је што један део опозиције тазе изабраном председнику Србије, коме је остало још четири године мандата, предлаже да поднесе оставку, сматрајући ваљда да му је легитимитет споран због бесмислене аргументације коју та иста опозиција износи у вези с европским планом за Косово и Метохију. Председник Србије им је изашао са крајње фер понудом – нека комплетна опозиција скупи све посланике, нека покрену иницијативу за његов опозив, он ће се постарати да и посланици владајуће СНС помогну изгласавању овакве иницијативе и да се лепо иде на референдум о потенцијалном опозиву председника Републике Србије, али да уједно идемо и на све друге изборе. Има ли ишта лепше и боље по опозицију од овакве широкогруде понуде? Није ли ово врхунска шанса да се до краја оспори легитимитет досадашњој политици према Косову и Метохији и да се она опозивом председника и свеопштом победом опозиције на изборима заувек одстрани? Људи, ово вам је колосална шанса и оваква понуда се ретко добија.

Ипак, уместо да су са великим задовољством прихватили овако великодушну понуду, дотична господа су сви одреда почели да траже алиби зашто да овако нешто одбију. Разлози се своде на реплику из „Балкан експреса” – само тетки да однесем лек. Одједном, сви они који су до јуче тако громогласно оспоравали политику и легитимитет Александра Вучића повукоше се у ћошак и уз крајње бесмислено понављање како сматрају да је то Вучићева превара – неће ни референдум, ни изборе. Хоће да Вучић абдицира без обзира што има још четири године мандата и што је изабран у првом изборном кругу уз невероватну предност у односу на другопласираног од 40 одсто разлике. Мора се признати да овакав захтев делује крајње шизофрено.

Дакле, попут оне народне – сви јунаци ником поникоше и у црну земљу погледаше – тек до јуче тако храбри и агресивни у жељи да смене Вучића, после ове понуде увукли су рогове. Дубоко свесни да се прича о само њима знаној издаји Косова није запатила у народу и да би им резултати референдума и потенцијалних избора били поражавајући, ипак су одлучили да грчевито чувају посланички мандат. Што је сигурно, сигурно је, јер ко гарантује већини њих да ће више икада видети скупштину, осим на разгледници. Боље врабац у руци, него голуб на грани.

У сваком случају, Вучићева понуда им је на столу. Довољно је само да климну главом и да је прихвате. Уколико неће, онда нека прекину са тирадама о издаји, перформансима и залуђивањем својих активиста да долазе на бесмислене скупове без циља и садржаја. Нека се фино саберу, нека напишу неки политички програм, нека понуде нешто бирачима и са тим нека крену већ од сада међу народ. Можда ће тада бити и нешто храбрији. Уосталом, Вучић им је бацио још један изазов јер одлази са места председника СНС-а. Зар нису говорили да ће без Вучића појести СНС за доручак. Господо, прилика вам је надохват руке. Изгледа да је ваш проблем што су вам руке кратке, а прсти брзи и лепљиви. Зато вам ништа не иде од руке.

Народни посланик