Fer ponuda

Prirodno je da opozicija kritikuje vlast i da sve čini kako bi je što pre smenila. Prirodno je i da osporava legitimitet vlasti. Van pameti je ukoliko opozicija koja baca rukavicu prema vlastima da joj je sporan legitimitet, ne pristane na ponudu vlasti da se on proveri. Da li na izborima ili referendumu, apsolutno je nebitno.

Dakle, jedan deo opozicije u Srbiji zahteva sve moguće i nemoguće izbore. Drugi deo hoće samo beogradske izbore, a neki treći deo, neverovatno, neće nijedne izbore, što je samo po sebi apsolutni nonsens. Još zanimljivije je što jedan deo opozicije taze izabranom predsedniku Srbije, kome je ostalo još četiri godine mandata, predlaže da podnese ostavku, smatrajući valjda da mu je legitimitet sporan zbog besmislene argumentacije koju ta ista opozicija iznosi u vezi s evropskim planom za Kosovo i Metohiju. Predsednik Srbije im je izašao sa krajnje fer ponudom – neka kompletna opozicija skupi sve poslanike, neka pokrenu inicijativu za njegov opoziv, on će se postarati da i poslanici vladajuće SNS pomognu izglasavanju ovakve inicijative i da se lepo ide na referendum o potencijalnom opozivu predsednika Republike Srbije, ali da ujedno idemo i na sve druge izbore. Ima li išta lepše i bolje po opoziciju od ovakve širokogrude ponude? Nije li ovo vrhunska šansa da se do kraja ospori legitimitet dosadašnjoj politici prema Kosovu i Metohiji i da se ona opozivom predsednika i sveopštom pobedom opozicije na izborima zauvek odstrani? Ljudi, ovo vam je kolosalna šansa i ovakva ponuda se retko dobija.

Ipak, umesto da su sa velikim zadovoljstvom prihvatili ovako velikodušnu ponudu, dotična gospoda su svi odreda počeli da traže alibi zašto da ovako nešto odbiju. Razlozi se svode na repliku iz „Balkan ekspresa” – samo tetki da odnesem lek. Odjednom, svi oni koji su do juče tako gromoglasno osporavali politiku i legitimitet Aleksandra Vučića povukoše se u ćošak i uz krajnje besmisleno ponavljanje kako smatraju da je to Vučićeva prevara – neće ni referendum, ni izbore. Hoće da Vučić abdicira bez obzira što ima još četiri godine mandata i što je izabran u prvom izbornom krugu uz neverovatnu prednost u odnosu na drugoplasiranog od 40 odsto razlike. Mora se priznati da ovakav zahtev deluje krajnje šizofreno.

Dakle, poput one narodne – svi junaci nikom ponikoše i u crnu zemlju pogledaše – tek do juče tako hrabri i agresivni u želji da smene Vučića, posle ove ponude uvukli su rogove. Duboko svesni da se priča o samo njima znanoj izdaji Kosova nije zapatila u narodu i da bi im rezultati referenduma i potencijalnih izbora bili poražavajući, ipak su odlučili da grčevito čuvaju poslanički mandat. Što je sigurno, sigurno je, jer ko garantuje većini njih da će više ikada videti skupštinu, osim na razglednici. Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani.

U svakom slučaju, Vučićeva ponuda im je na stolu. Dovoljno je samo da klimnu glavom i da je prihvate. Ukoliko neće, onda neka prekinu sa tiradama o izdaji, performansima i zaluđivanjem svojih aktivista da dolaze na besmislene skupove bez cilja i sadržaja. Neka se fino saberu, neka napišu neki politički program, neka ponude nešto biračima i sa tim neka krenu već od sada među narod. Možda će tada biti i nešto hrabriji. Uostalom, Vučić im je bacio još jedan izazov jer odlazi sa mesta predsednika SNS-a. Zar nisu govorili da će bez Vučića pojesti SNS za doručak. Gospodo, prilika vam je nadohvat ruke. Izgleda da je vaš problem što su vam ruke kratke, a prsti brzi i lepljivi. Zato vam ništa ne ide od ruke.

Narodni poslanik