Нове електране у цени киловата

Електропривреда Србије требало би у следећих осам година, од новца прикупљеног наплатом утрошене струје, кредита, учешћа стратешких партнера, еколошке таксе и донација, да уложи девет милијарди евра за све планиране инвестиције. Студија развоја електроенергетског сектора Србије од 2007. до 2015. предвиђа да ЕПС издвоји 3,146 милијарди евра својих средстава, 4,164 милијарде из кредита, а стратешки партнери би требало да уложе још 1,594 милијарде евра, изјавио је Душан Живковић из Дирекције за стратегију и инвестиције ЕПС-а, на недавно одржаном 28. саветовању "Јуко-Цигре" у Врњачкој Бањи.

Највећи проблем у остварењу овог пројекта јесте ниска цена електричне енергије, због чега ЕПС има новца само за планиране ремонте, али не и за крупније инвестиције.

То је главни разлог зашто у Србији у последњих 17 година није изграђен ниједан нови енергетски капацитет. Због тога је национална електроенергетска корпорација принуђена да за пројекте као што су изградња електрана потражи иностраног стратешког партнера.

– Проблем је што од 2005. године донација готово и нема, док узимање зајмова прати дуга и сложена процедура. Зато је неопходно да се у будућности улаже из средстава ЕПС-а. За то је неопходно повећање цене струје, али и комерцијални кредити, као и улагања стратешких партнера и заједничко учешће приватног и јавног капитала – каже Живковић.

Само за термоенергетски и рударски сектор улагања би могла да достигну 2,2 милијарде евра. У термоенергетском делу планирана је градња нових производних капацитета на колубарски лигнит, укупне снаге 1.600 мегавата и то "Колубаре Б", термоелектране "Никола Тесла Б 3", док би за "Колубару А 6" била урађена документација. У плану је израда документације за градњу ТЕ "Костолац Ц", снаге 300 мегавата, а градња би била могућа после 2015. године.

– Осим пројеката којим би била одржавана постојећа производња кроз смањење трошкова, набавку нове опреме, проширење капацитета, за отварање нових копова и подмиривање будућих потреба "Колубаре" неопходно је 610 милиона евра. Та сума би могла да се обезбеди кредитним аранжманима. За овај сектор је засад предвиђено потенцијално стратешко партнерство и ЕПС је већ покренуо процедуру као први корак ка власничкој трансформацији ЕПС-а – нагласио је  Живковић.

За хидроелектране је одређен осмогодишњи план инвестиција, како би се продужио радни век ХЕ "Ђердап 1 и 2", али и хидроелектранама "Бајина Башта", "Овчар Бања", "Међувршје" и "Зворник". До 2010. године треба да буде завршена и документација за градњу петог агрегата на ХЕ "Бајина Башта", а у међувремену би требало да почне градња и на новим локацијама, као што су "Бук Бијела", "Врутци", "Црнолиште" и ХЕ "Бистрица".

--------------------------------------------------------------------------

ЕПС увози 567 милиона киловат-сати

За наредну зиму Електропривреда Србије је до сада уговорила набавку 567 милиона киловат-сати струје. Од ових количина, за 202 милиона киловат-сати ЕПС има фиксне уговоре који не омогућавају ни смањивање ни повећавање испорука у зависности од потреба. У уговорима за 365 милиона киловат-сати постоји могућност смањивања за 25 одсто, односно повећавања за за исти проценат.

И поред велике суше, која је значајно смањила производњу хидроелектрана, уговорени увоз је тек око 46 одсто увоза предвиђеног електроенергетским билансом за зимску сезону. За куповину ове енергије потписани су уговори са компанијама "Ател д.о.о" Београд, "ЕГЛ" д.о.о. "ЕФТ" д.о.о., "ЕФТ АГ" – Швајцарска, "Еспада С.Р." – Чешка и "Руднап група".

Према досад потписаним уговорима, ЕПС може да увезе најмање 476 милиона или највише 658 милиона киловат-сати. Уговори су потписани после више тендера, у складу са Законом о јавним набавкама.