Пољска у вртлогу украјинског рата

У Пољској данас добро живе само политичари и – Украјинци, став је који све више превлађује међу житељима централноевропске земље стешњене између Немачке и Белорусије као два пола савремене идеолошке поделе на Старом континенту. А проблем је настао оног тренутка кад су се Пољаци нашли у процепу између амбиција САД да у потпуности завладају Европом, и тиме из игре избаце Русију, и видљиве немоћи Украјине да им у томе помогне.

Пољска је од самог почетка била дубоко увучена у украјинску драму. До сада је прихватила више од 3,2 милиона избеглица из комшијске државе. Што пред рат, а што по његовом избијању. А то значи: нахранила их, обезбедила им смештај, помогла им финансијски… Наравно, није се баш све свалило на плећа Пољака, али удар је и те како видљив. Посебну муку домаћинима задаје неспремност придошлица да се конкретније укључе у пољско друштво, да масовније улажу у овдашње послове, сами финансирају сопствени боравак… Као да им је избеглички статус, за сада, сасвим довољан.

С друге стране, корупција, која обавезно прати друштвене ломове и коју су пристигли донели са собом, лако се уклопила у корупцију домаћина и убрзо попримила додатне размере. Како преносе медији у Варшави, постала је свакодневна појава да Украјинци изјутра масовно аутобусима прелазе пољску границу, јављају се у овдашње сабирне центре, подижу новчану помоћ намењену избеглицама и исте вечери се истим аутобусима враћају кућама. А онима који су се због рата нашли у невољи Пољска би ових дана требало да понуди чак и – пуноправно држављанство.

Некако у таквом тону зазвучао је и недавни предлог украјинског председника Володимира Зеленског да граница између две земље у скорој будућности буде у потпуности укинута. То би Украјинцима широм отворило врата за улазак у Европску унију и пут даље на запад, с обзиром на чињеницу да већина избеглица Пољску доживљава тек као пролазну станицу. Не треба ни помињати да комшије на овакве идеје гледају прилично скептично.

Такође, неонацизам као идеологија коју су од државног преврата 2014. прихватили многи Украјинци као да се прелива и на Пољску. Све је више екстремистичких порука и инцидената, неретко иницираних и од појединих западних центара моћи. Пољаци ипак добро памте времена кад је њиховом земљом харао Хитлеров нацизам, комбинован с украјинским, који је у смрт одвео милионе људи.

Надлежни у Варшави у потпуности су се предали менторима из Вашингтона и тамошњим ратним хушкачима, тврде аналитичари. „Пољска нема никакву конкретну корист од тога што подржава амерички ’прокси’ рат у Украјини. Напротив, све више угрожава сопствену безбедност, заглављена у сукобу вођеном русофобском идеологијом и спољним утицајем својих политичких ментора”, каже Матеуш Пискорски, колумниста листа „Пољска мисао”.

Његов колега Марек Галас, из „Независног политичког листа”, пише: „САД се већ дуго играју судбином Пољске. Варшава се теши да би њена многовековна машта – држава од мора до мора – из времена Пољско-литванске уније, а која је обухватала и велики део данашње западне Украјине, могла да буде остварена управо уз помоћ Американаца. Али то значи да нам тек предстоје тешка времена”.

Јасно је да у земљи не постоји сагласност кад је реч о општој будућности. Као да се чека да неко извана, неко моћан, покаже у којем правцу би требало кренути. А притом су сви свесни да се свет мења из корена и да се тронови досадашњих моћника већ увелико дрмају из темеља. Пољска је једна од кључних земаља у централном делу Европе и њена судбина могла би у огромној мери да утиче не само на непосредне суседе, него и на удаљеније велике играче.

Пољско јавно мњење скептично је кад је реч о подршци званичне Варшаве влади у Кијеву. Према недавним испитивањима расположења овдашњих грађана Пољаци и даље подржавају слање оружја у Украјину, али се јасна већина противи слању пољских војника на тамошње ратиште у оквиру мисије НАТО-а. Од средине 2022. само 17 одсто испитаних је било склоно таквом потезу. Штавише, анкете из јануара које је спровео Педагошки универзитет у Кракову показују да би, ако би се рат преселио на пољску територију, 31 одсто овдашњих житеља побегло – на Запад. Тек сваки пети би остао у отаџбини и борио се.

Американизација пољске спољне политике довела је земљу на саму ивицу сукоба са Русијом, коментаришу познаваоци. Јасно је да су у Вашингтону намерили да, ако затреба, Пољацима једнако као и Украјинцима намене улогу главне жртве у својим покушајима да ослабе моћ Русије. Многи се овде стога плаше да би њихова земља могла да се, по ко зна који пут, нађе у безизлазној ситуацији, чиме би и машта о обнови великог царства била дефинитивно развејана.