За­што Пе­кинг про­во­ци­ра За­пад

Ре­чи ки­не­ског ам­ба­са­до­ра у Па­ри­зу Лу Ша­јеа о Кри­му и су­ве­ре­ни­те­ту зе­ма­ља бив­шег СССР-а не укла­па­ју се у уоби­ча­је­ну тра­ди­ци­ју ки­не­ске ди­пло­ма­ти­је и иза­зва­ле су рас­пра­ву да ли је то мо­жда сиг­нал за по­че­так ње­не тран­сфор­ма­ци­је. Тен­зи­је ипак ни­су спла­сну­ле, иако је ки­не­ска ам­ба­са­да у Фран­цу­ској са­оп­шти­ла да су ко­мен­та­ри ам­ба­са­до­ра би­ли из­раз лич­не тач­ке гле­ди­шта, да их не тре­ба пре­ви­ше ту­ма­чи­ти и да ни­су по­ли­ти­ка Ки­не.

Порт­па­рол­ка Ми­ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва Ки­не Мао Нинг де­ман­то­ва­ла је ре­чи ам­ба­са­до­ра ре­кав­ши да Ки­на по­шту­је су­ве­ре­ни­тет, не­за­ви­сност и те­ри­то­ри­јал­ни ин­те­гри­тет свих др­жа­ва и прин­ци­пе По­ве­ље УН. Под­се­ти­ла је да је Ки­на би­ла јед­на од пр­вих др­жа­ва ко­је су ус­по­ста­ви­ле ди­пло­мат­ске од­но­се с др­жа­ва­ма по­сле рас­па­да СССР-а и на­гла­си­ла да овај став пред­ста­вља зва­нич­ну по­зи­ци­ју ки­не­ске вла­де.

Из­ја­ва ам­ба­са­до­ра у Па­ри­зу у све­тлу за­пад­них упо­зо­ре­ња о фор­ми­ра­њу ру­ско-ки­не­ског са­ве­за иза­зва­ла је јед­но­гла­сну и оштру ре­ак­ци­ју европ­ских др­жа­ва, ко­ју су пред­во­ди­ле бал­тич­ке зе­мље. Да се ам­ба­са­дор Ша­је за­др­жао на кон­ста­та­ци­ји да је Крим био део Ру­си­је и да га је бив­ши ли­дер СССР-а Ни­ки­та Хру­шчов пре­дао Укра­ји­ни – то би би­ла са­мо исто­риј­ска чи­ње­ни­ца, на ко­ју, до­ду­ше, не же­ле да под­се­ћа­ју на За­па­ду. Ме­ђу­тим, но­ви­нар фран­цу­ске те­ле­ви­зи­је, ко­ји ни­је до­зво­лио да се рас­пра­ва за­вр­ши на овој кон­ста­та­ци­ји ки­не­ског ди­пло­ма­те, ин­си­сти­рао је да он де­цид­но од­го­во­ри на пи­та­ње да ли је Крим Укра­ји­на или не. Ам­ба­са­дор је од­го­во­рио да ово за­ви­си од то­га ка­ко се до­жи­вља­ва овај про­блем, а он­да је до­дао да у скла­ду с ме­ђу­на­род­ним пра­вом, чак и оне зе­мље ко­је су не­кад би­ле со­вјет­ске ре­пу­бли­ке не­ма­ју ефек­ти­ван ста­тус. За­што? „За­то што не по­сто­ји ме­ђу­на­род­ни уго­вор ко­јим би био пре­ци­зи­ран њи­хов ста­тус су­ве­ре­них др­жа­ва”, ре­као је ди­пло­ма­та.

Усле­ди­ла је бур­на ре­ак­ци­ја Укра­ји­не, Фран­цу­ске, Ли­тва­ни­је, Ле­то­ни­је и Есто­ни­је, а по­том и дру­гих европ­ских др­жа­ва – Не­мач­ке и ше­фа европ­ске ди­пло­ма­ти­је Ђу­зе­па Бо­ре­ља. Ди­пло­мат­ски пред­став­ни­ци Ки­не у пре­сто­ни­ца­ма ових др­жа­ва, на по­зи­ве из Ми­ни­стар­ста­ва спољ­них по­сло­ва, тре­ба­ло је ју­че да раз­ја­сне из­ја­ву ам­ба­са­до­ра у Па­ри­зу.

Ово ни­је пр­ви пут да је овај ки­не­ски ам­ба­са­дор дао из­ја­ву ко­ја се не сви­ђа за­пад­ним ко­ле­га­ма. У ав­гу­сту про­шле го­ди­не ре­као је да укра­јин­ска и тај­ван­ска кри­за има­ју слич­но­сти јер је иза њих „цр­на ру­ка, ру­ка Сје­ди­ње­них Др­жа­ва”. Та­да је кон­ста­то­вао да је Ва­шинг­тон за­бри­нут због гу­бит­ка свог ути­ца­ја у све­ту и под­се­тио да ве­ћи­на др­жа­ва у раз­во­ју „ни­је са­гла­сна” с гру­пом за­пад­них зе­ма­ља у про­це­ни укра­јин­ске кри­зе и не уче­ству­је у санк­ци­ја­ма Ру­си­ји.

У па­жљи­вим про­це­на­ма из­ја­ва ки­не­ског ди­пло­ма­те у Мо­скви са­гле­да­ва се у кон­тек­сту ста­ту­са Тај­ва­на. Ки­на се у сво­јој по­ли­ти­ци и ди­пло­ма­ти­ји увек осла­ња­ла на чи­ње­ни­цу да је су­ве­ре­ни­тет др­жа­ве ја­чи од пра­ва на­ци­је на са­мо­о­пре­де­ље­ње и на осно­ву то­га Пе­кинг бра­ни свој став у ве­зи с Тај­ва­ном, сма­тра­ју­ћи да је остр­во део су­ве­ре­не Ки­не. Што се ти­че те­зе о су­ве­ре­ни­те­ту др­жа­ва бив­шег СССР-а, иако оспо­ра­ва­ње су­ве­ре­ни­те­та по­је­ди­них др­жа­ва ни­је део тра­ди­ци­је ки­не­ске ди­пло­ма­ти­је, ам­ба­са­до­ров став се ту­ма­чи чи­ње­ни­цом да број­не др­жа­ве СССР-а, а по­себ­но бал­тич­ке, има­ју из­ра­зи­то ан­ти­ки­не­ски став кад је реч о ста­ту­су Тај­ва­на.

Крат­ко ре­че­но, тон ки­не­ског ди­пло­ма­те ве­ро­ват­но је био за ок­та­ву ви­ши, због сва­ко­днев­них при­ти­са­ка на Ки­ну, али је ма­ло ве­ро­ват­но да ње­го­ва из­ја­ва су­штин­ски мо­же по­гор­ша­ти од­но­се с Евро­пом, ко­ји под при­ти­ском САД већ иду си­ла­зном пу­та­њом. С дру­ге стра­не, ако се из­у­зме да је ре­као не­што што ни­је пла­ни­рао, ње­го­ва из­ја­ва се мо­же ту­ма­чи­ти и као лан­си­ра­ње раз­ли­чи­тих по­ру­ка зва­нич­ног Пе­кин­га.

У ју­че об­ја­вље­ном ин­тер­вјуу за шан­гај­ски „Пеј­пер”, ки­не­ски ам­ба­са­дор у ЕУ Фу Цон на­гла­сио је да су мо­гућ­но­сти за са­рад­њу Ки­не с Евро­пом и дру­гим др­жа­ва­ма бес­крај­не, баш као што су нео­гра­ни­че­не и ве­зе Пе­кин­га с Мо­сквом. Иако ни­је ја­сно кад је ам­ба­са­дор дао ин­тер­вју и да ли је ње­го­во об­ја­вљи­ва­ње усле­ди­ло план­ски по­сле спор­не из­ја­ве ам­ба­са­до­ра у Фран­цу­ској, он је упо­зо­рио на по­ку­ша­је ко­ри­шће­ња ки­не­ско-ру­ских од­но­са с ци­љем да се по­се­је се­ме раз­до­ра” из­ме­ђу Ки­не и Евро­пе.

Са ста­но­ви­шта зва­нич­не Мо­скве, ар­гу­мент ко­ји је на­вео ам­ба­са­дор у Па­ри­зу се не пре­це­њу­је, по­го­то­во не у сми­слу про­ме­не зва­нич­ног ста­ва Ки­не. Али у кон­тек­сту ре­ви­ди­ра­ња ме­ђу­на­род­не по­ли­ти­ке од кра­ја 20. ве­ка, ко­ји пре­не­бре­га­ва не­по­вре­ди­вост гра­ни­ца (по­чев­ши од са­ме Ср­би­је), очи­глед­но је да и по­ли­тич­ки ис­ток (што об­у­хва­та и ге­о­граф­ски југ) раз­у­ме про­ме­ну, при­хва­та је и игра у скла­ду са сво­јим ин­те­ре­си­ма.