Када је лајк вреднији од живота
Смрт тридесетогодишњег Лазара Ђ. из Параћина, који је погинуо приликом покушаја да на бедему Петроварадинске тврђаве направи селфи – успомену са момачке вечери свог другара, и том приликом са собом повукао и Стефана Љ. (30), коме се лекари боре за живот, последњи је у низу несрећних случајева који су настали због жеље да се направи савршена фотографија. Подсећања ради, двадесетогодишњи младић погинуо је 7. маја 2021. године у покушају да се слика на врху вагона у железничкој станици у Руми, када га је ударила је струја од 25.000 волти. Три месеца раније, седамнаестогодишња тинејџерка настрадала је када је упала у реку Нишаву, намеравајући да се слика за „Инстаграм” на косини кеја у Пироту, док је 13. октобра 2018. године двадесетседмогодишњи младић из Београда погинуо после пада у амбис, вођен жељом да направи селфи на литици Дрине, у близини Перућца на Тари.
Храбри селфији са литица планина, високих мостова и кровова возова и аутомобила у покрету постали су императив генерације на раскршћу детињства и одраслог доба и начин да миленијалци и припадници зед генерације прикупе што више лајкова на социјалним мрежама. Студија Фондације ИО, која се бави тропском и путничком медицином, показала је да сваких 13 дана у свету једна особа страда због ризичног фотографисања, а најчешћи узрок смрти јесте пад са висине – планина, кровова и водопада. Ова студија показује да је јануара 2008. до јула 2021. године због селфија најмање 379 људи изгубило живот – 141 су били туристи, а 238 локално становништво. Просечна старост жртава била је 24,4 године, а 60 одсто њих били су мушкарци. На листи од више од 50 држава, највише смрти због селфија забележено је у Индији (100), Сједињеним Америчким Државама (39) и Русији (33), а Шпанија са 15 преминулих дели шесто место са Аустралијом.
Психолог Ана Мирковић, суоснивач Института за дигиталне комуникације, објашњава да је главни мотив због којих млади ризикују живот због фотографије потреба да истовремено импресионирају пријатеље и познанике, као и непознате особе који су њихови пратиоци на друштвеним мрежама.
„Млади не размишљају да покушај прављења савршеног селфија може трагично да се заврши – они мисле да се несрећни случајеви увек дешавају неком другом и немају страх од смрти. Припадници моје генерације живели су у убеђењу да се сида и полне болести увек дешавају неком другом, а неки нови клинци мисле да су баш они имуни на трагичне случајеве. Идеја да ће због једне ’страва’ фотографије добити милион лајкова заглушује сваки глас разума који им шапуће да селфи са врха литице није најпаметнија идеја. Дозе допамина које добијају са сваким новим лајком и те како оснажују њихов незрели его и они се осећају све моћније, па сами себи подижу ’лествицу’ изазова – данас ће се сликати са врха зграде, сутра са врха аутомобила, а прекосутра са врха воза у покрету”, објашњава наша саговорница.
Мирковићева више од једне деценије проучава социјалне мреже и младима широм Србије држи предавања о замкама које вребају са интернета и опасностима које стижу са популарног „Тиктока”, „Инстаграма” и „Фејсбука”. Како је нагласила, важно је разумети да је група вршњака „врхунско божанство” у тинејџерском и периоду ране адолесценције – млади ће зарад прихватања, признања и такмичења са пријатељима урадити готово све. Нажалост, то знају и креатори видео-игрица и „изазова”, који се попут епидемије шире међу младима, а њихове последице крећу се од (само)повређивања па до смрти.
„Учешће у ’изазовима’ представља начин да се млада особа позиционира унутар своје вршњачке групе и они су одувек постојали – у ’аналогном’ добу коме припада младост моје генерације, изазови су били вожња бициклом без руку, скијање без штапова или ход на рукама уназад. Нажалост, у дигиталном добу они постају све опаснији, а међу најновијим јесте и изазов ’со и лед’ у коме учествујете тако што након соли, на руку нанесете лед, па чекате да настане отворена рана, коју потом фотографишете и поставите на ’Тикток’. Донедавно је на трону популарности био ’блекаут’, односно изазов онесвешћивања, чија је жртва пре две године био и десетогодишњи дечак у Раковици, који се обесио док су родитељи били у продавници. Ова такозвана игра ’гушења’ изгледа тако што учесници намерно прекидају доток кисеоника, покушавајући да се угуше, а све са циљем да доживе осећај који особа има непосредно пред смрт, а то је губитак свести”, упозорава наша саговорница.
Десет најопаснијих места за селфије на свету
Међу десет места на планети на којима је највише особа страдало због ризичног фотографисања су и Нијагарини водопади, Велики кањон у Америци, Чарко дел Буро у Kолумбији, плажа Пења у Бразилу, водопад Мланго у Kенији, Уралске планине у Русији, Таџ Махал и долина Дудпатри у Индији, острво Нуса Лембонган у Индонезији и архипелаг Лангкави у Малезији. И студија Америчке националне медицинске библиотеке, која је рађена од 2011 до 2017. године, показује да су најчешћи узроци смрти падови са висине, утапање и саобраћајне незгоде. Због тога они препоручују да се на местима која могу бити опасна по живот означе „зоне без селфија”, а то су најчешће планински врхови, високе зграде и језера.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
