Четвртак, 11.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Спреман нови закон о трансплантацији органа

Биће подразумевано добровољно донорство, али они који то не одобравају биће регистровани у Управи за биомедицину
Спреман нови закон о трансплантацији органа
Даница Лукић, Славица Обрадовић, Даница Грујичић и Роналд Зелигер (Фото Марко Рисовић – Хемофарм фондација)

„Хемофарм група” и њена фондација у партнерству са Министарством здравља Србије, Републичким фондом за здравствено осигурање, удружењем пацијената „Заједно за нови живот”, поново покреће кампању за повећање броја донора и трансплантација „Најважнији позив у животу”.  Кампања има задатак да подстакне културу донорства са циљем изградње хуманијег и солидарнијег друштва.

Тим поводом, испред билборда у Дечанској улици у Београду, поред пацијенткиње Славице Обрадовић, која већ девет година чека позив за трансплантацију јетре, генерални директор „Хемофарма” Роналд Зелигер је позвао све грађане Србије да подрже донорство, као највиши акт хуманости.

„Кампањом ’Најважнији позив у животу’ желимо да пробудимо хуманост и пружимо шансу за скоро 2.000 наших суграђана који свакодневно чекају тај позив. Много је речено и урађено у последњих седам година, али пацијенти у Србији и даље чекају најважнији позив. Нажалост, Србија је и даље на дну листе када је у питању постхумно донирање органа. Не би смело да буде тако. Донирањем органа помажемо другима да наставе да живе и зато је то највећи чин хуманости. Позивам вас да нам се придружите и подржите донорство, јер је понекад потребан само један позив да се промени нечији живот набоље”, поручио је Зелигер.

Министарка здравља проф. др Даница Грујичић рекла је да је нови закон о трансплантацији спреман.

 „Новим законом подразумевано је добровољно донорство органа, али они који не желе да дају своје органе сада ће бити регистровани и тај ће се регистар водити преко Управе за биомедицину. Основна промена у правилнику о установљавању мождане смрти је измена дефиниције као потпуни престанак рада ћелија и ткива у људском организму”, рекла је министарка Грујичић и додала да медији имају незаменљиву улогу да објасне људима шта је мождана смрт и да позову на донорство и у том смислу позвала на сарадњу.

„Болест не бира. Моја молба свима онима који изгубе најмилије, иако је тешко, је да размишљају о томе да ће неки људи моћи нормално да живе захваљујући том хуманом чину”, нагласила је министарка Грујичић.

Даница Лукић, заменица директора Сектора за остваривање здравствене заштите у иностранству РФЗО-а, истакла је да морамо брзо да предузмемо кораке како би се обезбедили донори у нашој земљи.

„За оне врсте трансплантација које се не раде у Србији, фонд упућује пацијенте на лечење у иностранство. Међутим, без обзира на обезбеђена финансијска средства од стране државе за лечење у иностранству, то нам не помаже у овој ситуацији, јер инострани трансплантациони центри, као услов за пријем наших пацијената за кадаверичну трансплантацију, постављају реципроцитет у размени органа. Морамо под хитно да предузмемо кораке како би се обезбедили донори, јер времена нема, нема ни спремности других држава да дају органе за спасавање живота наших људи, то морамо сами да обезбедимо”, оценила је Лукићева.

У Србији тренутно око две хиљаде људи чека на донора и трансплантацију органа. Носиоци кампање „Најважнији позив у животу” су пацијенти и лекари који ће грађанима указати на величину овог проблема и значај завештања органа, како би се број донора повећао и спасили животи људи који чекају трансплантацију органа. Претходна кампања, реализована 2016. године повећала је број донора са два на шест на милион становника, а Србија је добила Национални дан донора, 6. јун. Уследила је пандемија ковида 19, која је скоро у потпуности зауставила програм донорства и трансплантације, због чега је поново неопходно ангажовање целог друштва како би се променила статистика која Србију доводи на зачеље Европе.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.