Субота, 18.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Седиште Сталне мисије Србије при Уједињеним нацијама у елитном делу Њујорка

Влада је купила кућу подигнуту 1859. године на Менхетну, а агент са којим је трговала је Београђанин
Седиште Сталне мисије Србије при Уједињеним нацијама у елитном делу Њујорка
Ново здање за српске дипломате (Фото Daglas Eliman)

Специјално за „Политику”
Њујорк – Eксклузивна кућа у Њујорку, саграђена пре више од 160 година, први пут је овог априла променила свог власника кад је Србија купила за потребе своје сталне мисије при УН.

„Куповином ове некретнине, друге по реду у Њујорку од прошле јесени, Република Србија је потврдила да придаје велики значај свом присуству овде. Намере новог власника су да сачува архитектонске особине овог здања, чији су изглед и богата историја део драгоценог културног наслеђа Менхетна, истовремено га претварајући у модеран уметнички простор за своје дипломатске канцеларије, који ће служити народу Србије и бити симбол посвећености њихове земље Уједињеним нацијама”, каже Тристан Харпер, један од водећих агената „Даглас Елимана”, који је и закључио ову купопродајну трансакцију.

Живописно здање, које је Србија платила 15 милиона долара, односно милион и по мање од почетне цене, налази се у Источној 35. улици 114, на Менхетну, у историјском дистрикту Њујорка Мари Хил, који је добио име по Роберту Марију, трговцу из 18. века рођеном у Ирској, чија је породица имала велико имање на овом простору. Смештена у шармантном блоку с дрворедом, кућа је била саграђена и у власништву наследника Емануела Сведенборга, шведског научника и филозофа. Подигнута је 1859. године у неоренесансном стилу, а проширена 1866. у италијанском стилу с ниским нагибом кровова, заобљеним оловним крилним прозорима и другим сличним детаљима из тог периода.

Претходни власник овог здања је била Нова црква. У чланку под насловом „Нова црква оправдава своје име”, „Њујорк тајмс” је 2007. позвао посетиоце да виде резултате реновирања цркве у Мари Хилу и подсетио на детаље из њене историје: „Камен темељац Нове цркве, у Источној 35. улици 114, положен је 1858. године, а ’Њујорк хералд’ је објавио да је око 200 људи посматрало како су у темеље из златних и сребрних пехара симболично сипани вино, кукуруз и уље. Гранитни камен, квадрат величине три стопе, био је издубљен како би примио оловну кутију испуњену новинама из тог времена, новчићима, црквеним документима и детаљима о новој згради. Ниједан новински извештај није забележио име архитекте.”

Текст наглашава да би било скупо, али могуће да се разјасни мистерија о првом архитекти. Извештаји штампе из 1858. године слажу се да је његово име било на папирима који су стављени у камен темељац, који се више не види на југоисточном углу зграде и да би, као и многа друга истраживања, и ово захтевало „неко копање”.

Кућа је реновирана 2007. године, кад су у њу уграђени нови електрични, комерцијални лифт и централна климатизација. Налази се на парцели величине 23,5 пута 30 метара и има укупно 707 квадрата окућнице и око 1.860 квадрата унутрашњег простора, према подацима сајта „Пропертишарк”. Има три нивоа, енглески сутерен, главни ниво с плафонима висине до 8,5 метара, два степеништа и четири улаза. Велика башта са предње стране има лепо уређени травњак, фонтану и расвету.

„Одушевљени смо што смо омогућили куповину овог величанственог поседа у име нашег клијента, Републике Србије”, каже Харпер, који важи за једног од најуспешнијих агената на Менхетну. Занимљиво је да је Харпер рођен у Београду и да говори српски. Године 2001. посредовао је у најскупљој продаји забележеној на Менхетну после напада који се догодио 11. септембра. Учествовао је у многобројним трансакцијама које су биле рекордне. Његов пословни мото је, како каже, „учинити немогуће могућим за живот”.

Иста компанија „Даглас Елиман” и агент Харпер продали су прошле године за 50 милиона долара у готовини једну од најстаријих њујоршких вила на Петој авенији, коју је од 1946. као резиденцију користила Мисија некадашње СФРЈ при Уједињеним нацијама. По уговору између наследника, бивших југословенских република, нешто мање од 40 одсто те суме припало је држави Србији.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Biće tu, dok kažeš metro (i ostale bajke)
Смештена у шармантном блоку с дрворедом Ne zovite Vesića nipošto...
Veroslava
Ima se , može se !
Анка
Какав луксуз…
Radmila P.
Sve će to narod pozlatiti....
Aleksandar Adin
Pitam se čemu?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.