САД и талибани заједно против ИД

Кад се ове седмице сазнало да су талибани убили једног од вођа Исламске државе, потврдило се да се Америка у борби против тероризма данас ослања на своје дојучерашње непријатеље.

Авганистанске власти су ликвидирале лидера Исламске државе за кога се верује да је испланирао напад на кабулски аеродром током америчке евакуације 2021. У удару пре две године погинуло је 170 цивила који су хтели да напусте земљу, као и 13 америчких војника. Напад је организован у време кад се америчка војска повлачила из Авганистана препуштајући земљу талибанима, против којих је ратовала 20 година. Многи Авганистанци су тих дана покушавали да се домогну аеродрома и стигну на неки од последњих летова из земље.

Како преноси Си-Би-Ес, вашингтонске власти су потврдиле да је главешина Исламске државе који је организовао напад на аеродром заиста убијен. Према сазнањима медија, америчке снаге нису учествовале у овој акцији.

Америчка војска је у августу 2021. напустила Авганистан, што је означило крај најдужег рата у историји САД. Дотадашња авганистанска влада и сигурносне снаге, које су Американци подржавали 20 година, истог тренутка су се урушиле. На власт су се вратили талибани.

И поред тога што су ратовали две деценије, талибани и америчка војска су сарађивали у августу 2021. да би координисали америчко повлачење. Талибани су гарантовали да неће нападати америчке војнике и да ће омогућити цивилима да дођу од града до аеродрома. За неколико дана Пентагон је евакуисао око 120.000 људи. Свет су обишле слике очајника који су, бежећи од талибана, навирали на писте у нади да је остало још које место у америчким авионима. Метеж на кабулском аеродрому подсетио је на америчко повлачење из Сајгона и толико умањио популарност шефа Беле куће Џозефа Бајдена да председник више није повратио дотадашњи рејтинг.

Вашингтонска политичка елита подржавала је претварање Авганистана у најдужи амерички рат, тврдећи да је то цена коју САД морају да плате да се талибани не би вратили на власт. Влада Доналда Трампа схватила је да Америка није поразила талибане и да с њима мора да преговара. Трамп је договорио крај борби 2020, али је исте године изгубио изборе, па је повлачење спровела следећа администрација. Бела кућа је у недавном извештају окривила претходну администрацију за хаос на аеродрому и смрт војника, правдајући се да није могла да уради више у кратком року јер је била обавезана Трамповим договором с талибанима.

Председник Џорџ Буш је наредио напад на Авганистан 2001. после терористичких напада на Њујорк и Вашингтон. Америка је срушила талибане објашњавајући да су тадашње авганистанске власти скривале припаднике Ал Каиде, организације која је извела ударе 11. септембра. После америчког повлачења, критичари су упозоравали да би Авганистан под влашћу талибана поново могао да се претвори у меку за терористе.

Недавним убиством једног од челникa Исламске државе показало се да би талибани и САД могли да пронађу заједнички језик, иако Вашингтон, као и већина осталих престоница, не признаје нове власти у Кабулу.

Авганистан је тема и једног од извештаја Пентагона који су се недавно појавили на интернету. Како оцењују америчке службе, Исламска држава јача у Авганистану због слабости талибанских безбедносних снага. Наводи се да Исламска држава из Авганистана планира нападе на Европу и Азију, а да јој је крајњи циљ напад на САД. Према „процурелим” подацима из марта, Исламска држава је из Авганистана смишљала и удар на Светско првенство у фудбалу у Катару.

Ипак, амерички обавештајни подаци показују да се талибани боре против Исламске државе, што значи да Вашингтон и талибани, до јуче и сами непријатељи, данас имају заједничког непријатеља. Неименовани извор из Бајденове владе оценио је за „Вашингтон пост” да се Вашингтон, ма колико чудно звучало, ослања на талибане у борби против тероризма. Ипак је истина да они ратују против Исламске државе, против које ратује и Америка.