Да ли ивањички кромпир губи трку с увозним

Раст цена кромпира већ неколико година енигма је за домаће потрошаче. Ово поврће и у последњем извештају Републичког завода за статистику заузима високо место по поскупљењу, а за годину дана његова произвођачка цена увећана је за готово 32 одсто.

На друштвеним мрежама недавно је покренута жучна расправа око папрене цене кромпира. Према писању домаћих медија, купцима је највише засметало што је поједино јужно воће, које путује хиљадама километара, јефтиније од овог пољопривредног производа који се традиционално узгаја у Србији.

Килограм поморанџи се у маркетима тренутно може купити и за 80 до 120 динара, док је у радњама цена кромпира од 100 до 150 динара, на пијацама и више. Тако је једна Крагујевчанка прокоментарисала да је на локалној пијаци недавно пазарила поморанџе за 87 динара, док је килограм кромпира платила 129 динара. Како се догодила оваква неравнотежа на тржишту и зашто је кромпир и даље рекордер у поскупљењима?

– Због тога што тренутно увозимо ово поврће, а и прошла година је била врло неповољна са становништва временских услова. Род је био смањен, као и површине – каже за „Политику” Зоран Броћић, професор на Пољопривредном факултету у Београду. Наглашава да је у Европи слична ситуација јер је и тамо кромпир прилично скуп. Да ли то значи, рецимо, да чувени ивањички кромпир губи трку с увозним? Броћић напомиње да има и даље озбиљних произвођача али да су нажалост домаће површине под кромпиром последњих година смањене и данас оне не износе више од 20.000 хектара.

– Неке друге културе су биле атрактивније за произвођаче. Рецимо малине, боровнице… Све је то утицало на преструктурирање производње код једногодишњих култура. Малину кад засадите берете је наредних 15, 20 година, не можете лако да улазите и излазите из производње. Код кромпира је то могуће, тако да се људи окрећу ка профитабилнијим културама – објашњава наш саговорник. Подсећа и да су житарице имале добру цену, па је и то утицало на измену производње.

– Такође, последњих година и улагања по хектару су јако увећана. Код кромпира, то је износ и од 6.000 до 7.000 евра. Док је код кукуруза, рецимо, 600 евра. Тако да је рачуница сасвим јасна – наглашава Брочић.

Како и у Европи имамо сличну ситуацију, да ли то значи да ћемо и надаље јести скуп кромпир. Наш саговорник напомиње да ће Србија свакако имати кромпира и да нису сви одустали од производње. Тренутно касни вегетациона сезона тако да ће ове године увоз трајати сигурно до краја јуна, све док не стигне домаћи. Према његовим речима, ово поврће се масовно увози у Србију и процењује да ћемо ове године увести више од 60.000 тона. Како каже, највише на наше тржиште стиже кромпир из Белорусије, али и из Француске, Белгије... Белоруски тренутно ипак доминира јер је у другим европским државама знатно скупљи.