У Србији има више Влаха него Црногораца

Републички завод за статистику објавио је најновије податке са резултатима пописа становништва одржаног 2022. године по којима у Србији укупно живи 6.647.003 грађана

У нашој земљи, као и на претходним пописима, највише има Срба, 5.360.239. Бошњака има 153.801, Албанаца 61.687, Бугара 12.918, а Буњеваца 11.104.

Према објављеним подацима, Хрвата је на попису било 39.107, Црногораца 20.238,

Влаха има 21.013, Горанаца 7.700, а грађана који се изјашњавају као Југословени има 27.143.

Мађара је на попису било 184.442, а Македонаца 14.767, Муслимана има 13.011, Немаца 2.573, а Рома 131.936. Румуна има 23.044, Руса 10.486, а Русина 11.483, Словака има 41.730, Словенаца 2.829, а Украјинаца 3.969.

Осталих има 21.643, а оних који су се изјаснили у смислу регионалне припадности 11.929.

Док оних који се нису изјаснили има 136.198, а као „непознато“ наведено је 322.013 грађана.

Пописом су прикупљени подаци о 2.520.854 домаћинстава и 3.628.175 станова. Није забележена значајнија промена у укупном броју домаћинстава (пораст од 1,33 одсто), док је укупан број станова већи за 12,26 одсто у односу на попис 2011. године. Највећи пораст броја станова забележен је у региону Београда (18,55 одсто).

Београд, Нови Сад и Нови Пазар су једини градови у којима је пописано више становника него на претходном попису.

Прелиминарни подаци показују да Београд има 1.685.563 становника, Нови Сад 367.121, а Нови Пазар 107.859.

Више од 100.000 становника имају и Ниш (249.816), Крагујевац (171.628), Лесковац (124.889), Суботица (124.679), Панчево (115.910), Крушевац (114.331), Краљево (111.491), Зрењанин (106.562), Чачак (106.453) и Шабац (106.066).