Секељи 140 лета живе у Иванову

Иваново – У банатску равницу, сличну њиховој Буковинској, стигла је пре 140 година етничка група Мађара – Секељи. Историја бележи да су 1833. године дошли са истока, а за своје парче обећане земље одабрали данас панчевачко насеље Војловица и јужнобанатска села Скореновац и Иваново. Повео је тада свештеник Карољ Томко око четири стотине породица из Трансилваније, тачније румунске регије Буковина.

Под теретом тешког живота, ти се сељаци граничари кренули су у сеобу са прага 19. века. Успевали су и да сачувају свој, међу етнографима признат дијалект, јединствену културну баштину, специфичну ношњу, обичаје, кухињу, чак и писмо, иако су остали изоловани од матице. Они, насељени у Иванову, најмањем селу на територији Панчева, данас у слози живе са другим националним заједницама, окупљени око Мађарског културно-уметничког друштва „Боназ Шандор”.

„Обележавамо велики јубилеј досељавања Секељ Мађара у Иваново. Започели смо светом мисом у Римокатоличкој цркви, а приредили смо и изложбу старих фотографија које чувају призоре наших предака из прошлости, па и како су добили назив Буковински. Све нас то води у село Мадифалва, у данашњу Румунији, у Ердељ, које је 7. јанурара 1883. године, војска царице Марије Терезије напала. Секељи су били приморани да пребегну у Молдавију, а потом и у Буковину, где су основали пет својих насеља. Ту су остали стотинак година, да би од тадашње владе Угарске затражили да се преселе, а за место је одабран јужни Банат”, прича Јанош Черник, секретар МКУД „Боназ Шандор” из Иванова, које је уз подршку овдашњег Дома културе „Жарко Жрењанин” приредило и изложбу ручних радова својих чланица.

Сложно са сународницима из Ковина, Скореновца и Панчева, представили су за јубилеј и своју традицију, поезијом, музиком, беседништвом и причама из старог завичаја – Буковине. Свечаности ивановачких Секеља присуствовали су први секретар амбасаде Мађарске у Београду Жолт Немети, члан Националног савета мађарске националне мањине Геза Шаламон, као и представници града Панчева, локалних органа и институција, црквених заједница. Гости су били у прилици да разгледају и детаље из Етно-куће МКУД „Боназ Шандор”, са етно-собом испуњеном предметима и рукотворинама предака Секеља у Иванову, који верно дочаравају обичаје, њихов некадашњи свакодневни живот и стваралаштво.