Беч и даље блокира ширење шенгенске зоне
Прошло је већ четири месеца откако су уклоњене рампе на 73 хрватска гранична прелаза према Словенији и Мађарској, а Румунија и Бугарска и даље остају у „шенгенској чекаоници”.
Упркос упорном лобирању Букурешта и Софије и притисцима из Мадрида, влада у Бечу не жели да одреди датум када ће да пусти ове две источне чланице ЕУ у највећу светску зону без пасошке контроле, која сада на Старом континенту обухвата 27 земаља и више од 420 милиона људи.
„Аустрија ће задржати вето на проширење шенгенске зоне ЕУ на Бугарску и Румунију све док Беч не уочи трајни пад броја тражилаца азила”, поручио је министар иностраних послова Александар Шаленберг, преноси „Политико”.
Захтеви за добијање азила у Аустрији, који не укључују Украјинце, скоро су се утростручили прошле године и достигли цифру од скоро 110.000. То је највиша стопа по глави становника у ЕУ, што је навело владу Карла Нехамера да, са изузетком Хрватске, блокира ширење шенгенске зоне у децембру прошле године.
Шаленберг каже да је аустријски вето „сигнал упозорења” Бриселу и да нема промене става док број миграната који хоће да остану у Аустрији не почне да опада. Шеф аустријске дипломатије каже да је његова влада охрабрена акционим планом ЕУ да пооштри граничне контроле и убрза процедуре за добијање азила, али да мора да види много већи напредак.
„Желимо систем у којем не морамо да имамо граничне контроле. Нико нема користи и ми то не радимо зато што уживамо у томе, већ зато што немамо другог избора”, објашњава Шаленберг.
Главни разлог зашто Аустрија има толико избеглица је што друге земље ЕУ дуж такозване балканске руте, посебно Мађарска, одбијају да региструју већину тражилаца азила. А то је корак који би према правилима ЕУ омогућио Бечу да их врати у прву чланицу уније у коју су ушли. Према такозваном Даблинском правилу, прва земља у коју мигрант уђе и буде регистрован одговорна је за решавање његовог статуса.
Агенција ЕУ за азил регистровала је повећање од готово 60 одсто у односу на исти период прошле године, тако да излазак из „шенген ћорсокака” још није на видику. Иначе, суспензија кретања без пасоша у овој зони делимично је на снази од 2015. године, прво због великог мигрантског таласа, а потом да би се током пандемије спречило ширење ковида 19. Немачка министарка унутрашњих послова Ненси Фезер наложила је половином априла продужење контроле шенгенске границе према Аустрији за наредних шест месеци. Као разлог за овај потез наводи се увођење реда и ограничење нерегуларне миграције.
Зато ће циљ Румуније да до краја године уђе у шенгенску зону бити тешко остварив, упркос подршци Шпаније која 1. јула преузима шестомесечно председавање Европском унијом. Почетком недеље у Беч је стигао шпански министар спољних послова Фернандо Гранде-Марласка да пренесе поруку владе у Мадриду да је један од приоритета његове земље да се Румунија прикључи шенгену.
Да од промене става за сада нема ништа постало је јасно у среду, током посете аустријског министра унутрашњих послова Герхарда Карнера Букурешту. Он је током разговора с румунским колегом Лусијаном Биодеом отворено поручио да не може да каже када ће Аустрија укинути вето Букурешту: „Пре свега, желимо да добијемо резултате како би ЕУ била заштићена у области спољних граница”, рекао је Карнер, преноси портал „Евроактив”.
Због овако непопустљивог става нису љути само Букурешту и Софија, већ и аустријска пословна заједница, која је доста инвестирала у ове чланице ЕУ. У Бриселу сматрају да Аустрија својим ставом непотребно нарушава јединство ЕУ у тренутку кад би чланице требало да покажу више слоге.
Један од разлога зашто аустријска владајућа коалиција не попушта је тај што се мигрантско питање поново вратило у политичку жижу. А годину дана од нових избора десничарска Слободарска партија, која на овом питању сакупља поене, по анкетама је избила на прво место, испред Шаленбергове Народне партије.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


