Посланичка расправа о управљању отпадом

Хоће ли измене Закона о управљању отпадом донети бољу заштиту животне средине, како тврде влада и владајућа коалиција,  или ће наша земља постати депонија, по тврдњама опозиције, питања су о којима су јуче посланици Скупштине Србије оштро полемисали у оквиру расправе о амандманима на овај акт. Више посланика опозиције говорило је о томе да се „Србија претвара у пустош и депонију”, па је Јанко Веселиновић (Уједињени), затражио оставку ресорне министарке Ирене Вујовић, наводећи да су за њеног мандата „реке никад пуније отпада, ваздух загађен, Србија не управља отпадом, него отпад управља Србијом”.

Одговарајући на Веселиновићеве наводе о загађености Бора и тог краја, зато што „кинески ’Циђин’ ради шта хоће”, Ђедовићева је рекла да је од доласка у Србију до данас „Циђин” инвестирао две милијарде долара у докапитализацију РТБ-а, да је од 2019. до 2023. уложио 203 милиона долара у изградњу објеката за заштиту животне средине и текуће послове из домена заштите животне средине. Додала је: „Ту је реконструкција и изградња топионице, која је завршена 2023, која је вредна 320 милиона долара, а тиме је обезбеђено да емисије штетних гасова буду на нивоу европских стандарда и наших закона.” Навела је да су урађени „постројење за десумпоризацију и за третман отпадних гасова, реконструкција Крељске реке и флотационог јаловишта Велики Кривељ...” Према њеним речима, између осталог, пошумљено је 278 хектара, изграђен обилазни тунел Кривељске реке, „оно што је урађено у последње три-четири године у Борском округу на заштити животне средине је од изузетног значаја”.

Бранимир Јовачићевић (ДС) казао је да министри „по правилу бране кинеске компаније”, Владимир Гајић (НС) назвао је Ђедовићеву „министарком ’Рио Тинта’”, Александар Јовановић Ћута (МЗ) да продаје „зелену маглу”, а Мирослав Алексић (НС) је казао да „мултинационалне компаније долазе овде и остављају пустош и сивило, Србија постаје неоколонија, Кинези су окупирали територију Бора, зато што у влади постоји лоби који им то омогућава”. Питао је министарку да ли је „видела агенду ЕУ, ту је Јадар означен као жртвована зона, то је ваш пројекат”.

Ђедовићева је рекла да се изменама закона усклађујемо са европском регулативом и додала: „Сви којим мисле да је ЕУ једна велика депонија, могу да оду у Брисел и да европским партнерима причају о великим депонијама. Што се тиче рудара, ми на силу ништа не бисмо урадили. Причамо са представницима синдиката, али не са нелегитимним иза којих се крију политичке партије и политички интереси. Промене у нашим енергетским предузећима се раде да би се створили бољи услови за раднике у тим предузећима.”

Ташна и мизогинија

Мирослав Алексић (НС) показао је јуче фотографију министарке Дубравке Ђедовић и њене ташне, коју је, како је рекао, сам направио претходног дана, наводећи да „Хермес торба кошта 8.000 швајцарских франака”. Небојша Бакарец (СНС) оптужио га је за мизогинију, а Ђедовићева је казала да је 15 година радила у иностранству, да је радила одговорне послове и за то била адекватно плаћена и додала „апсолутно се не стидим тога”. Алексић је оптужио министарку да лобира за стране фирме, навео је да њен каиш кошта 1.000 евра, додавши „радили сте за 8.000 до 10.000 евра, па сте дошли у Србију из убеђења да радите за хиљаду евра, понижавате грађане, а бринете само о вама на власти”. Бакарец је подсетио да се у парламенту „полемисало о брачном статусу министарке Ђедовић, сад имате модне замерке” и додао: „госпођа Ђедовић је експерт из енергетике, деценијама је радила у приватном сектору, све је сама зарадила.”

Ђедовићева је рекла да „неки посланици немају паметнија посла него да фотографишу министре, то пласирају у јавност и искривљују истину”. Додала је: „Сложили смо се да треба да стварамо климу да се наши људи који су се доказали у свету враћају у земљу. Ја сам радила одговорне послове и била адекватно плаћена,  живела сам од свог рада и не стидим се тога, напротив, поносна сам. Имам магистарски рад са једног од највећих универзитета у свету, са оценом изврсности коју добија само три до пет студената годишње. Са ЕМС-ом и ЕПС-ом сам сарађивала од 2005. године и баш зато се сећам да се 2007. године тадашња власт, а сви знамо ко је био власт, залагала и почела својинску трансформацију, па вероватно зато што знају шта су им биле намере, за то нас оптужују, мада никаквих услова за то нема. Тако да тему приватизације ЕПС-а можемо да затворимо, а информације које пласирате у јавност никакве везе са реалношћу немају.”