Људи-компјутери

Свака технологија, по правилу, од својих почетака исказује све могућности, макар у рудиманталном облику. Требало је да од првих интерфејса човек-компјутерпрође петнаестак година, настане Интернет и дигитална култура постане доминантна, да би нови нивои интерфејса човек-рачунар ступили на (углавном комерцијалну) сцену. И овога пута у облику компјутерских игрица.

Компанија „Имотив” (www.emotiv.com) је још прошле године представила кацигу – „неуронски контролер” намењен видео-играма. Уређај „епок” региструје електричну активност мозга и компјутеру шаље бежичне сигнале, на тај начин контролишући игру или виртуелно окружење. Као спој три подсистема, когнитивног, афективног и емотивног, он није прецизан као миш или џојстик, али превазилази досадашње кодове интеракције човека и компјутера и уводи рудименталну контролу мислима.

Дубља улогасастоји севу оперативном увођењу вештачке интелигенције у свакодневне рутине. Корисници дигиталних технологија се налазе пред недоумицом: терминатори се замишљају увек с новим изгледом, а када схвате шта све може (или ће моћи) вештачка интелигенција, реагују инстинктивним страха од непознатог.

Индустрија игара и овде представља јединствену хумано-технолошку авангарду, обликујући визије првих генерација људи-компјутера, овога пута у сасвим дословном смислу. Стога су и игрице једини успешни комерцијални продукти у овој области у скоријој будућности, и начин да се људима, као деци са задњег седишта аутомобила, одговори на питања: Шта би било када би било или Како то ради?

Комерцијална индустрија се, заправо, користи окрајцима фундаменталних научних истраживања. Време праве контроле ума над дигиталним предметима ће доћи тек с првим несумњивим успесима пројеката као што је Blue Brain, израда дигиталне копије неокортекса и симулација процеса који се догађају на ћелијском и молекуларном нивоу. Научници Института за мозак и свест из Лозане у сарадњи са ИБМ-ом (www.bluebrainproject.epfl.ch) настоје да употребом дигиталног модела прикажу процесе као што су мисли, перцепција и меморија.

Симулацијом рада човековог мозга помоћу данашњеи будуће технологијеотвориће се убрзани развој ИТ-а. Наравно, можда резултати оваквих истраживања буду потпуно неочекивани, доводећи у питање наше схватање реалности и досадашњи развој технологије.

Научници се надају да ће резултати пројекта имати примарну употребу у медицини. Поједини аспекти, међутим, имају врло јасну војну и економску примену (препознавање лица и терена, управљање експертским системима итд), зато о оваквим истраживањима има сразмерно мало слободних информација. Јавни пројекат Blue Brain је започео 2005. године уз обећање научника да ће базу података и комплетан софтвер учинити јавно доступним.