Ljudi-kompjuteri

Svaka tehnologija, po pravilu, od svojih početaka iskazuje sve mogućnosti, makar u rudimantalnom obliku. Trebalo je da od prvih interfejsa čovek-kompjuterprođe petnaestak godina, nastane Internet i digitalna kultura postane dominantna, da bi novi nivoi interfejsa čovek-računar stupili na (uglavnom komercijalnu) scenu. I ovoga puta u obliku kompjuterskih igrica.

Kompanija „Imotiv” (www.emotiv.com) je još prošle godine predstavila kacigu – „neuronski kontroler” namenjen video-igrama. Uređaj „epok” registruje električnu aktivnost mozga i kompjuteru šalje bežične signale, na taj način kontrolišući igru ili virtuelno okruženje. Kao spoj tri podsistema, kognitivnog, afektivnog i emotivnog, on nije precizan kao miš ili džojstik, ali prevazilazi dosadašnje kodove interakcije čoveka i kompjutera i uvodi rudimentalnu kontrolu mislima.

Dublja ulogasastoji sevu operativnom uvođenju veštačke inteligencije u svakodnevne rutine. Korisnici digitalnih tehnologija se nalaze pred nedoumicom: terminatori se zamišljaju uvek s novim izgledom, a kada shvate šta sve može (ili će moći) veštačka inteligencija, reaguju instinktivnim straha od nepoznatog.

Industrija igara i ovde predstavlja jedinstvenu humano-tehnološku avangardu, oblikujući vizije prvih generacija ljudi-kompjutera, ovoga puta u sasvim doslovnom smislu. Stoga su i igrice jedini uspešni komercijalni produkti u ovoj oblasti u skorijoj budućnosti, i način da se ljudima, kao deci sa zadnjeg sedišta automobila, odgovori na pitanja: Šta bi bilo kada bi bilo ili Kako to radi?

Komercijalna industrija se, zapravo, koristi okrajcima fundamentalnih naučnih istraživanja. Vreme prave kontrole uma nad digitalnim predmetima će doći tek s prvim nesumnjivim uspesima projekata kao što je Blue Brain, izrada digitalne kopije neokorteksa i simulacija procesa koji se događaju na ćelijskom i molekularnom nivou. Naučnici Instituta za mozak i svest iz Lozane u saradnji sa IBM-om (www.bluebrainproject.epfl.ch) nastoje da upotrebom digitalnog modela prikažu procese kao što su misli, percepcija i memorija.

Simulacijom rada čovekovog mozga pomoću današnjei buduće tehnologijeotvoriće se ubrzani razvoj IT-a. Naravno, možda rezultati ovakvih istraživanja budu potpuno neočekivani, dovodeći u pitanje naše shvatanje realnosti i dosadašnji razvoj tehnologije.

Naučnici se nadaju da će rezultati projekta imati primarnu upotrebu u medicini. Pojedini aspekti, međutim, imaju vrlo jasnu vojnu i ekonomsku primenu (prepoznavanje lica i terena, upravljanje ekspertskim sistemima itd), zato o ovakvim istraživanjima ima srazmerno malo slobodnih informacija. Javni projekat Blue Brain je započeo 2005. godine uz obećanje naučnika da će bazu podataka i kompletan softver učiniti javno dostupnim.