Фаруза се с неба светила Србима

Тог 2. маја 1999.  пре тачно 24 године, јединице наше ПВО срушиле су амерички ловац-бомбардер Ф-16 крај Београда. Пилота Дејвида Голдфејна спасила је специјална убачена екипа америчке војске.

Сутрадан, 3. маја 1999, бесни НАТО пилоти, због губитка ф-16, бомбардују аутобус „Ђаковица превоза“ код Савине Воде, на путу Пећ - Кула - Рожаје, када је 20 грађана погинуло, док су 43 лица повређена. На удару им је била и зграда Телевизије Нови Сад.

НАТО је дан касније, наводно грешком, радећи по погрешним информацијама, погодио места Чајниче, Плашће и Доња Брвеница - 37 особа је погинуло, а једна преживела.

Авијација НАТО је бомбардовала и хуманитарни конвој организације „Лекари без граница“ у непосредној близини Урошевца.

"Бранила домовину свога оца"

У те три осветничке операције, учествовала је и једна жена НАТО  пилот.

Била је то Фаруза Калаба, Американка албанског порекла. Албанка по оцу, а Украјинка по мајци, с поносом је причала како је из ваздуха „бранила домовину њеног оца".

Нема много честитих војника који би се радо хвалили како су из ваздуха гађали мостове, фабрике, пијацу, воз, кућу... И они који су то радили по дужности говорили би, "то је била интервенција, а ја сам само војник".

Ова жена пилот рођена је у Дамаску, али се преселила у Чикаго. Дипломирала је на Војној академији у Илиноису 1989. године.

У једном од потоњих интервјуа говорила је да је њена мисија била људска и спаситељска, али да је све то носило и већу симболику. Фаруза је више пута понављала да је бомбардовање Србије било веома значајно за место одакле је потекао њен отац и да је била поносна што је у томе учествовала.

Како прича, њеним "подвигом" дичи се цела породица и о томе често говоре пред децом....

Заједно са осталим експонатима чуваним у Националном музеју Косова, као знак сећања на рат, изложена је њена униформа.

Када се рат завршио, Калаба је посетила Приштину и поклонила своју униформу. Изненадила се кад је касније открила да је она део косовског музеја.

Калаба је 1979. године постала прва жена у историји америчке Националне гарде ваздухопловства у Илиноису, а 1984. и први женски члан летачке посаде ове високе америчке војне институције.

"Моје вештине су непорециве"

„Када сте у војној флоти, проводите пуно времена на небу и постајете део активности које се обично раде у војсци. На једном од путовања видела сам утоваривање бомби и од тада сам закључила да је то посао који желим да радим, иако сам тада био једина жена и нису желели да ме прихвате, али су моје вештине били непорециве и на крају сам се придружила Националној гарди ваздухопловства“, рекла је Калаба у једној ТВ емисији у Приштини.

„У Америку смо дошли у раним годинама и на срећу убрзо након нас дошли су и други наши чланови породице, преко којих сам имала прилику да учим о култури и свему осталом што долази са Косова. Тамо смо научили много тога, али нажалост никада нисам успела да научим албански језик због обавеза које су имали моји родитељи. Током мог детињства у Америци преко оца сам научила много о историји Косова. Било ми је мало тешко јер сам била мала и посебно далеко одатле. Али, заиста, одрастајући сам схватила бол и неравноправан третман који је учињен тој земљи“, рекла је.

НАТО хуманитарна мисија, како она зове подло бомбардовање с неба и катаклизму на земљи, остаће јој, рекла је, као најважнији догађај њене њене војне каријере.

Током 78 дана НАТО бомбардовања, албанско-амерички пилот учествовала је у преко 30 борбених операција.

То што је директно учествовала у убијању путника аутобуса „Ђаковица превоз“ који су били махом албанске националности, и „Лекара без граница“ у чијим редовима је било и Американаца и Украјинаца, није засметало да у неколико градова улице добију име по њој. И када повремено долази у Приштину, дочекују је као хероја, у школама држи предавања а новинари се утркују да разговарају с њом о њеним „славним успесима“