Кад променим правилник, доктори неће имати времена да раде допунски

Листе чекања за уградњу вештачког кука и колена биће смањене и пацијенти неће морати да чекају читаву деценију на операцију, најавила је професор др Даница Грујичић, министарка здравља. Она је у разговору за „Политику” истакла да ће клиничка слика бити главни фактор за одређивање редоследа којим ће пацијенти бити позивани на операцију, а не датум када су стављени на листу. Осим тога, на сваких шест месеци мораће да се раде контроле листи чекања.

„Суботом и недељом људи морају да се позивају на прегледе. Ако треба – ја ћу их позивати и прегледати. То треба да ради свако у свом региону. Тражићу да ми се доставе подаци колико ортопеда имамо у Србији и да направимо листе чекања онакве какве јесу”, рекла је др Грујичић.

Како ће то моћи да се реализује у ортопедским клиникама? Знате да неки пацијенти чекају 10 година на уградњу вештачког зглоба.

Институт „Бањица” још није почео да ради у пуном капацитету због реконструкције која траје. Када се преуређење заврши, имаће на располагању 12 операционих сала. Обећали су да ће, ако не буду морали да збрињавају пацијенте са траумом, целу листу чекања моћи да очисте за две до две и по године. Друга велика листа чекања јесте за прегледе на магнетној резонанци. У УКЦС-у прегледи су се заказивали за две године када је било два апарата. Сада их има пет, а и даље се прегледи заказују за две године.

Обећали су да ће, ако не буду морали да збрињавају пацијенте са траумом, целу листу чекања моћи да очисте за две до две и по године. Друга велика листа чекања јесте за прегледе на магнетној резонанци. У УКЦС-у прегледи су се заказивали за две године када је било два апарата. Сада их има пет, а и даље се прегледи заказују за две године.

Проблеми постоје и са заказивањима прегледа код специјалиста, иако су постојале најаве да ће од марта ситуација бити боља.

Нема довољног броја људи, када рецимо многи оду на одмор, а самим тим ни термина. Хајде да видимо колико је интерниста потребно неком дому здравља. Не може иста шема да важи у Бојнику и Београду.

Докле се стигло са прављењем норматива за лекаре, то јест колико ко, зависно од специјалности, треба да уради прегледа или операција?

Морам да признам једну врло непријатну ствар за мене. Не знам где је претходни помоћник министра за организацију ставио тај предмет. Не могу то да нађем. Сигурно ћу то добити, јер је Медицински факултет то слао. Тада ћемо видети ко може да буде лекар специјалиста, ко је лекар специјалиста са искуством, а ко је експерт. Не може да постоји 50 експерата у једној кући, могу два или три. Важно је да се види број операција које неко има, али и како се пацијент осећа после интервенције, да ли је добро или долази на ревизије и превијања наредних годину дана. Aко неко има 50 одсто компликација после операција – не може да ради као хирург. Одузима му се лиценца и мора да иде на специјализацију.

Да ли је увођење норматива услов да се уведе допунски рад у државним здравственим установама?

Верујте, када се испуне нормативи нико неће имати времена да ради допунски. Биће уморни. Имате људе код којих хрле пацијенти, али и оне код којих нико неће да се лечи. Очигледно да ови први имају добар приступ и знају лепо да попричају са пацијентима, да им све лепо објасне, оперишу… Не знам колико ће мој мандат да траје, али покушаћу да то регулишем посебним правилником.

Хоће ли се реализовати и ваша идеја да ковид болнице постану палијативни центри?

Налазимо се пред затварањем ковид болница и пред одлуком шта са рационализацијом тог простора. Ковид болница у Батајници има више од 930 кревета, а оне у Новом Саду и Крушевцу више од 500. Не можемо све те болнице претварати у палијативне центре. Мислим да одређене зграде треба конзервирати, добро очистити, дезинфиковати, окречити и на неки начин оставити за, не дај боже, помоћ у случају појаве неке нове пандемије. Нисам за то да се ове болнице руше. У Ковид болници у Батајници, на пример, треба један део одвојити са 150 кревета за неку врсту продуженог болничког лечења и палијативно збрињавање. На пример, имамо неког пацијента који је дуже време био у коми. Тај пацијент лежи у Ургентном центру, али нема великих могућности за некаквом физикалном терапијом. Са таквим пацијентима треба да се ради на опоравку док не буду били оспособљени да оду у неку бању или рехабилитациони центар. Други део би била палијација у смислу да се људи приме на два, три дана, да добију терапију да се ослободе болова, да приме инфузију или трансфузију крви, и они су онда мирни наредна три месеца. Наш задатак је да им продужавамо живот. Трећи део је класична палијација за људе који се налазе у завршној фази своје болести, где је тешко и породици да их гледају јер не постоје више услови да они брину о њима. Има људи који могу својим родитељима да обезбеде негу у кућним условима, али нису сви у таквој ситуацији. Они би могли да обиђу у болници своју драгу особу. Постоји проблем са овим болницама, јер су врло хладне. Треба учинити нешто да се оплемене, постану топлије, да се поставе у њих биљке и телевизори, да се пусти нека музика и инсистира на физикалној терапији. Не треба сметнути са ума да ће увек бити болница и домова здравља који морају да се реконструишу, па таква зграда може да се искористи за премештање установе док се преуређење објекта не заврши.

Немачки министар здравља ових дана је изјавио како је његова земља успешно пребродила пандемију ковида 19 на основу процене варијанти вируса, стопе вакцинације и болничких случајева. Да ли сте задовољни како је Србија прошла кроз пандемију?

Сигурно боље него Немачка. То одговорно тврдим. Бољи смо били у свему, почев од организације здравствених установа. Изборили смо се одлично. Пандемија је показала колико је важно да имамо добро државно здравство. Набављено је много апарата, посебно респиратора. Наравно да увек може боље. После битке сви су генерали и сада слушамо разне приче шта је требало да се ради. А држава је одлично одреаговала и у рекордном року је изградила три ковид болнице. Једна мала Србија је све то боље урадила него једна Немачка. Чињеница је да смо веровали неким причама које су се појављивале, попут оне да је вирус на хладноћи активан и да ће бити све у реду на лето, па смо се тада опустили. Испоставило се да они који су то причали немају појма о чему причају. Исто тако и даље тврдим да је корона вештачки вирус.

Али, има људи који вас због таквих ставова сматрају теоретичарем завере.

Нема теорије завере. Само треба погледати шта сада говоре америчке обавештајне службе. Корона је вештачки вирус и мени је од старта то било јасно. То мисле многи лекари, који су добри клиничари. Не постоји природни вирус који се на исти начин понаша на плус 50 и минус 50. Исто тако, даје огроман број мутација за кратко време, што је чудно. Да ли је неко намерно или случајно пустио вирус из лабораторије – не бих могла да тврдим јер немам доказе. Али је сигурно ковид 19 потекао из лабораторије.

Доста је полемика у јавности изазвала ваша изјава да не можете да схватите да ће многи млади лекари радије отићи у Немачку него што ће се вратити у своје родно место после завршеног факултета.

Србија полако почиње да личи на развијене земље. Било где да радите имате све што вам је потребно. Враћање лекара у мале средине доста значи. Ту је изналажење начина да нешто учините за заједницу у којој живите и да се повежете са људима који тамо живе, али и да на неки начин оставите траг у тој средини. Није важно колико новца имате, већ колико сте људима помогли.

Неки људи су коментарисали да је онда требало да се и ви вратите у родно Ужице, а не да останете у Београду.

Ја сам већ живела у Београду када сам студирала. А с друге стране, да је у Ужицу била неурохирургија – отишла бих тамо. Мене је за Београд везивало само то што сам имала прилику да се бавим врхунском неурохирургијом. Важно је запошљавати младе лекаре. Када год путујем по Србији, свуда ми кажу да им је проблем недостатак кадра.

Мислите ли да ћете успети да издејствујете веће запошљавање у здравству?

Запошљавање у здравству мора да иде по принципу хармонике. Дакле, зна се да ће, на пример, за неколико година 26 лекара Дома здравља у Крагујевцу отићи у пензију. Мора у једном тренутку да се рашири кадровски план, да се млади људи запосле, па када ови оду у пензију онда он може да се сузи. Не можемо да се држимо норматива од пре 40 година. Морамо да се прилагођавамо потребама људи.

У том прилагођавању треба радити и на повећању зарада запослених у здравству. Да ли је реално да лекари имају плату 300.000 динара, као што сте изјавили да бисте то волели да се догоди?

Учинићу све да они имају толику плату. Али не сви. Нормативи морају да буду добри да би се то остварило. Зашто већина лекара опште медицине не ради приватно? Зато што падне с ногу у току смене због великог обима посла. Како је онда могуће да хирурзи који кукају како су цео дан у операционој сали иду да раде приватно? Очигледно је да не проводе цео дан у операционој сали.

Донета је одлука да се пацијентима омогући да добију „оф лејбл” лекове. Шта то конкретно значи?

Лекови који су регистровани на једну болест сада у државној установи могу да се добију о трошку РФЗО-а и за друго обољење јер је време показало да они делују и за те друге болести. Конзилијум одлучује да је одређена терапија најбоља за пацијента, као и етички комитет. До сада смо се брукали јер пацијенти нису могли да добију неке јефтине лекове па су морали да иду код приватника због тога.   

Хипократ мора бити изнад свега

Обишли сте недавно здравствене установе на Космету. Какви су вам утисци? Шта им је најпотребније?

Када је наш народ који живи тамо у питању заиста имам фантастичне утиске. Дивим им се што опстају тамо. Помало су уплашени за своју безбедност. Да нема државе Србије они не би опстати доле. Наша држава доста улаже у Косово. Обрадовало ме када сам видела да су у добром стању домови здравља и амбуланте. Све је уредно, окречено и чисто. Али, немају све установе исту опрему и то ћемо видети да стандардизујемо, да свуда постоје исти услови. Договорили смо се да направимо један састанак са свим руководиоцима установа где ће моћи да изнесу своје потребе за специјалистичким службама. Разочарало ме стање болнице у Грачаници.

Да ли сте очекивали да ће вам бити забрањен улаз на Косово?

Нисам очекивала да ће ми забранити улаз, али нисам ни очекивала да ће ме пустити лако. Увек сам говорила да је Косово и Метохија део Србије и можда су због тога могли да ми забране улазак. Треба знати да се у свим здравственим установама које финансирамо лече и Албанци. То је важно истаћи. Хипократ мора бити изнад свега. Кад је болестан човек у питању није битно којој нацији припада. Он има само једну жељу – да оздрави. Иначе, мислим да људи који живе тамо и намеравају да остану доле морају да имају предност при запошљавању. Сада имамо ситуацију да неки доктори који живе у Београду, а држе наставу на Космету, одлазе тамо на 10, 15 дана ради прегледа људи. Каква је то медицина? Колико можете да будете посвећени тим људима? Уосталом, ко проверава број сати које су они наводно испунили? Постоји 50 незапослених доктора у Косовској Митровици. Њих треба запослити. Има доста неједнакости у запошљавању. У неким породицама са пет чланова сви имају посао, а у неким од четворо чланова нико. То не може тако. Размишљамо и о стоматологији. Имамо незапослене стоматологе који могу да раде доста зато што су старијем становништву доста потребни, на пример због протеза, али нема стоматолошких техничара. С друге стране, има медицинских сестара. Хајде да видимо да се осмисли преквалификација за њих да могу да раде са стоматолозима и да се запосле. Неопходна је и преквалификација за информатичаре, јер неко мора да одржава информационе системе.