Пекинг разматра „меко убијање” Маскових сателита

Ниска Земљина орбита све више прети да постане „мала бара с пуно крокодила”. У намери да надмаши пројекат „Старлинка”, који је већ премрежио небо с више од 4.000 сателита, Пекинг планира да Земљу окружи „мегасазвежђем”, лансирајући на висину од неколико стотина километара изнад наших глава чак 13.000 телекомуникационих уређаја.

Кинески војни стручњаци позивају на убрзање пројекта постављања националне сателитске мреже, јер су се комуникациони сателити Илона Маска доказали на украјинском бојном пољу и стога потенцијално представљају велику претњу и за националну безбедност друге економије света. Државни пројекат који се у кинеској сателитској индустрији назива ГВ или „Гуованг”, што у преводу значи „Државна мрежа”, добио је на замаху 2021. године, као одговор на успостављање сателитских мрежа америчких компанија које обезбеђују широкопојасни интернет великих брзина.

Само Маскова компанија планира да у наредних неколико година око Земље распореди 42.000 комуникационих сателита.

„Старлинк” је од почетка рата послао у Украјину хиљаде земаљских терминала за пријем сателитског интернет сигнала. Украјинска армија не крије да је ову интернет везу користила не само да би војници на фронту остали у контакту с породицом, већ и за навођење беспилотних летелица и побољшање прецизности артиљеријске ватре како би спречила расипање муниције.

„Свиђало се то нама или не, Маск нам је помогао да преживимо најкритичније тренутке рата”, признао је недавно на „Твитеру” Михаил Подољак, саветник украјинског председника Володимира Зеленског.

Чињеница да је украјинска војска користила интернет везу добијену с Маскових сателита за навођење дронова није оставила равнодушним кинеске војне експерте. Међутим, најава свемирске компаније Илона Маска да ће развијати још један пројекат, назван „Старшилд” (Звездани штит), који ће бити оријентисан као циљевима националне безбедности САД, додатно је узнемирила војне кругове у Пекингу.

„Када пројекат ’Старшилд’ буде завршен, то ће бити једнако инсталирању умрежених надзорних камера широм света. Војне операције, укључујући лансирање балистичких пројектила, хиперсоничних пројектила и борбених авиона, тешко да ће тада избећи амерички надзор”, упозорили су истраживачи с Универзитета за свемирско инжењерство Народноослободилачке армије Кине у чланку објављеном на званичном интернет сајту кинеске војске крајем прошле године.

Да би успели да у кратком временском року лансирају већи број сателита за телекомуникацију, кинески стручњаци су већ извршили тест ракетног мотора за вишекратну употребу и очекују да ће до 2025. године имати своју ракету способну да, попут Маскових, више пута полети и вертикално слети на земљу.

Прошле године Пекинг је писмено обавестио агенцију УН – Међународну унију за телекомуникације – да планира да у ниску Земљину орбиту лансира 12.992 сателита на одређеним фреквенцијама у неодређеном временском оквиру.

„Постоји прилично добра шанса да ће Кина ове године лансирати неколико десетина комуникационих сателита у ниску орбиту. А следеће године могла би да лансира и неколико стотина”, рекао је Блејн Керсио, оснивач компаније „Орбитал гејтвеј консалтинг”, која прати развој кинеске сателитске индустрије и додао: „Ако бисте ме питали да ли ће Кина за пет година имати 2.000 комуникационих сателита у ниској орбити, рекао бих да би то био доњи праг.”

Кина, која касни у освајању овог дела „свемирског тржишта”, сада жури, јер је остало све мање слободних фреквенција у ниској орбити. У документу објављеном у фебруару истраживачки тим на Универзитету свемирског инжењерства кинеске армије оптужио је САД да су заплениле ресурсе ниске орбите, укључујући фреквенције, поручивши да брзо постављање сателита „Старлинка” није само комерцијални пројекат, већ и план од стратешког интереса америчке владе.

Због опасности да би капацитети „Старлинка” могли да се користе у војним операцијама против интереса друге светске економије, кинески стручњаци су разрађивали и методе онеспособљавања ових сателита. Кинески војни експерти предлажу такозвано меко убијање помоћу снажних ласера, емитовањем микроталаса велике снаге, или путем сајбер-напада, како би се парализовала сателитска комуникациона мрежа.

Иако је овај програм још у повоју, забринутост Пекинга за војне могућности „Старлинка” додатно пружа увид у напете кинеско-америчке односе који све више обухватају и трку у освајању свемира.

„Ако Кинези говоре о рањивости ’Старлинка’ или ’Старшилда’, то нам онда говори да они активно размишљају о нападу, што нашу, америчку војску увек чини нервозном”, сматра Мартин Вилан, виши потпредседник Групе за одбрамбене системе у компанији „Аероспејс корпорејшен”, која се бави америчким свемирским програмима.