Школа у којој се лече љубимци

Суботица – Грађевински радови у дворишту Хемијско-технолошке школе најављују озбиљне новине – од септембра и почетка нове школске године ту ће бити отворена ветеринарска амбуланта. Ђаци ће имати место за обављање праксе.

Стицајем околности у Суботици никада нису школовани ветеринари, иако су томе погодовале све околности. Зато је пре три године Хемијско-технолошка школа је у оквиру програма „Пољопривредна производња и прерада хране” покренула нови образовни профил: ветеринарски техничар.

„Размишљали смо како да обогатимо понуду образовних профила у складу са потребама локалне привреде. Одлучили смо се на корак, који је био изазован, али и оправдан. Добитници смо Светосавске награде као најбоља средња школа у Србији за 2018. годину, добитници награде Европске комисије за најбољи пример подстицања предузетништва што није добила ниједна школа у Србији. Генерацијама уназад најбоља смо средња стручна школа у својој области, зато имамо обавезу да у свему обезбедимо и квалитет”, каже за „Политику” Никола Матковић, директор суботичке Хемијско-технолошке школе.

Са школовањем ветеринарских техничара кренуло се од нуле. Није било ни кадра, ни одговарајуће опремљене учионице, али била је ту пуна подршка локалних ветеринарских станица које су им, кажу у школи, пружиле сву стручну помоћ.

На првом упису, пре три године, пријавило се тридесетак ученика и тако је било сваког наредног уписа. „Пријављују нам се деца којој је прва уписна жеља – ветеринарски техничар. То није случајно. У већини то су деца из градских средина којима је кућни љубимац веза са животињама. Они овде, кроз наставу и праксу, прођу кроз све ситуације, учествују у раду на њиви, чисте, хране, брину о животињама, и после четири године добро знају какав је то посао и куда желе да иду даље”, каже Милан Косановић, ветеринар и професор ветеринарских стручних предмета. У „његовој” учиниоци је леп акваријум, кавез са хрчком, костур пса, коме ученици између себе тепају Антуш, клупе са нагибом амфитеатра, како би сви видели анализе које се раде. Очекују да им ускоро стигне и костур коња у природној величини који се за њих израђује на Ветеринарском факултету у Београду. Добро опремљена учионица тек је деоница на стази савладавања знања, а показало се да овај образовни профил има моћ да на стручном плану повеже заједницу. Управо како каже њихов наставник Косановић, да науче да медицина брине о човеку, а ветерина о човечанству.

„Највећи део праксе обављамо у Зоолошком врту на Палићу, и на добро организованој фарми крава Мачковић у Љутову. Али прихватају нас све приватне ветеринарске станице и све фарме у околини. Многе газде су се зближиле са децом, и наши ученици настављају код њих да раде и викендом или преко лета”, прича наставник Косановић.

У делу Зоолошког врта на Палићу ветеринари Хемијско-технолошке школе имају своју малу фарму: пет свиња мангулица, тридесетак кунића, три патуљасте козице, јато кока носиља и товних пилића.

Директор Матковић најављује да је договорено са управом зоолошког врта да се прошири овај простор и да се направи учионица у оквиру врта. Истовремено, од септембра ученици ће на располагању имати и ветеринарску амбуланту у оквиру саме школе. За почетак то ће бити нека врста вежбаонице, очекује се и да се овај школски објекат отвори и за грађане који би доводили на лечење љубимце. Договорена је и сарадња са градским азилом чији штићеници би овде добили ветеринарску негу. „Захваљујући разумевању и министарства и градске управе, и ветеринарских станица, наша амбуланта биће опремљена као и свака приватна ветеринарска амбуланта у граду, што је важно не само због законске регулативе већ и због наставних токова”, каже Матковић.