Станови без сунца и ваздуха

Док се у свету уводи „право свих грађана на сунце”, што подразумева да сви станови морају да имају бар један прозор у једној соби окренут према сунцу, код нас није редак случај да преко ноћи никне зграда која све станаре у комшилуку остави у мраку. Сасвим је уобичајен призор, а нарочито у Београду, да се зидају зграде са прозорима који тешко могу да прођу и животне, а камоли грађевинске стандарде, без подрума, тавана и тротоара, а често је и размак између две зграде једва неколико метара.

– Купили смо стан у изградњи на Карабурми, а договор је био кључ у руке. Негде при крају градње инвеститор је нестао, чули смо свакакве приче – од коцкарских дугова до бекства у иностранство, да би на крају будући станари насилно улазили у станове у „сивој” фази, јер смо схватили да их је инвеститор продавао по неколико пута. Све смо сами завршавали, ходнике и степениште такође, подруме никада нисмо добили јер су од њих направљени станови, а папири су, како се то популарно каже, још у фази легализације – прича за наш лист млади брачни пар који се уселио пре годину дана.

Зграда је била на брду, са доста светлости, али су у току ове године тик уз њу никле још две зграде, тако да сада сви прозори њиховог стана гледају у комшијске на раздаљини од три-четири метра. Зграде су иначе изграђене на местима која су коришћена као паркинг, тако да су сада остали и без светлости и паркинга, а тротоар никада није изграђен.

Да се овакве приче не би понављале, а будући да се у Србији већ неколико година уназад станови граде без правилника и норматива о стандардизацији, Друштво архитеката Новог Сада сачинило је Предлог нацрта о техничким условима, пројектовању и градњи стамбених зграда и станова. Овај нацрт је прослеђен на јавну расправу урбанистима, пројектантима и инвеститорима диљем Србије, који о њему треба да дају своје мишљење, примедбе и сугестије најкасније до краја године.

Дарко Марушић, координатор израде Предлога нацрта о пројектовању и изградњи стамбених зграда и станова и професор на Архитектонском факултету у Београду, каже да у ово време транзиције инвеститори граде станове без норматива који су испод минималних услова за хумано становање.

Овај архитекта каже да је очигледно инвеститорима само профит у првом плану. У трци за што већом зарадом заборављен је квалитет изградње, нема топлотне и звучне изолације, нема лифтова у вишеспратницама. У једној згради од пет спратова има највише гарсоњера. Посебан проблем је надзиђивање станова, додаје Марушић, што је драстично изражено у београдском насељу Карабурма. На одређеним локацијама овог насеља на две постојеће етаже дозидано је још пет етажа у којима су сви станови величине од 15 до 30 квадратних метара.

Он објашњава да су инвеститори градњу овако малих станова, највише гарсоњера, прилагодили платежној моћи родитеља чија деца студирају у Београду.

– Станоградња не може да буде само прилагођена тренутним захтевима тржишта и интересу инвеститора. Дошло је коначно време да се прекине са градњом оваквих станова. У то треба да се укључи шира друштвена заједница, која је овај проблем гурнула у запећак. Урбанистичке услове градње треба да одреде надлежне институције, а не инвеститори – сматра наш саговорник.

Све више новоизграђених станова подсећа на нехумане просторе, у којима прозори гледају на туђу терасу или собу, кухиње су без прозора или гледају у какав тамни светларник, тако да су станари жељни сунчеве светлости и чистог ваздуха. Тоалети су без вентилације. „Ови станови нису по мери човека. Да би се изградило што више соба на што мањем простору, добили смо трособне станове на 35 квадрата и ходнике метар ширине кроз које се једва пролази”, указује Марушић.

Он каже да је по предлогу Друштва архитеката предвиђено да гарсоњера не може бити мања од 24 квадратна метра, површина једнособног стана треба да буде 35 квадрата, једноипособан стан треба да има минимум 38 квадрата, двособан 42 квадрата, двоипособан 48, трособан 60, троипособан 68, четворособан 88, четвороипособан 100, и петособан стан 107 квадрата.

У згради би требало да постоје оставе у кухињи, таван, громобран и подруми (најмања висина 220 м), с тим што у подруму не могу да буду стамбене просторије, а могу оставе, гаража, кућна радионица или кућна котларница, Све зграде у приземљу морају имати WC са умиваоником. Кровови морају да буду коси, сви прозори и врата морају у свему да одговарају захтевима ЈУС-а, а око зграде морају постојати тротоари минималне ширине од 80 цм.

Друштво архитеката Новог Сада, иначе, самостално је покренуло израду правилника о изградњи стамбених објеката у колективним зградама, што је у протеклих седам-осам година требало да уради најпре Министарство за грађевину, затим за капиталне инвестиције, а данас за инфраструктуру или Инжењерска комора.

Након што је 2003. донет Закон о планирању и изградњи, изостао је читав низ правилника који би требало да разраде законске одредбе, што новосадско Друштво архитеката сада покушава да исправи, како би се стало на крај изградњи станова непримерених човековим потребама.