Срби не заборављају канадског војника Марка

Од нашег дописника
Сарајево – Малобројни Срби повратници у село Врбица у доњем Ливањском пољу (Кантон 10 у Федерацији БиХ) нису заборавили, нити ће икада заборавити, доброчинство једног човека који им је помогао кад им је било најтеже. Он је Марк Данијел Лежер, наредник канадске војске који је 2000. године на том простору провео шест месеци као један од припадника мировних снага Сфора. Две године касније Лежерова јединица прекомандована је из БиХ на ратиште у Авганистану, где је он, нажалост, погинуо 17. априла 2002. године.

„Људи могу памтити само привремено, а Бог је једини који памти вечно и зато смо одлучили да га препоручимо вечном памћењу јер је он то заслужио”, каже за „Политику” парох ливањски Предраг Црепуља, који је и овог, као и претходног, 17. априла у Храму Силаска Светог Духа у селу Врбица служио помен Марку Лежеру.

Име тог племенитог човека Срби из доњег Ливањског поља изговарају са љубављу и поштовањем. Он је, кажу, разумео њихове муке, помагао им је у најтежим тренуцима кад су се након хрватске операције „Олуја” вратили на своја спаљена огњишта и покушавали да наставе живот на њима. Саша Шуњка, један од иницијатора помена Лежеру, изјавио је за Срну да је он „за шест месеци учинио више него неко за 23 године”, од када траје повратак у те крајеве. Многи од мештана и дан-данас у својим кућама имају урамљену слику Марка Данијела Лежера.

Лежер је разумео муке повратника и трудио се да им олакша живот и помогне на сваки начин. О његовом доброчинству сведоче обновљене куће, школа у Врбици и много шта друго у Ливањском пољу, где данас живе малобројни Срби повратници. У све то, како неки од њих кажу, „уткана” је и Лежерова помоћ и његова племенитост.

На доброту тог човека подсећа и данашњи изглед храма у Врбици, који је запаљен током „Олује”. Та мала црква на пропланку изнад села већим делом је обновљена захваљујући труду и залагању Лежерове супруге Марије, која је 2004. године, у спомен на свог племенитог мужа, донирала знатну суму новца.

У Ливну, које има статус града у Кантону 10, и у околним селима, тренутно живи око 200 српских повратника, међу којима је само седморо деце. Већина мештана, од којих је, према речима пароха ливањског, стално запослено само њих троје, старија је од 50 година. Пре рата на тим просторима, каже Црепуља, живело је око 3.500 Срба.

О судбини која је задесила српски народ на тим просторима можда понајбоље говори то да је „књига венчаних у Ливну празна од последњих ратних дешавања, а књига крштених попуњена само с пар редака”. Много више је, констатује парох, оних који се уписују у књигу умрлих.