Брига о радницима по стандардима Европске уније

Повећање безбедности на раду, већи ниво надлежности стручњака за ову област и увођење нових израза као што је рад од куће, у складу с променама до којих је довела пандемија короне, неки су од разлога зашто су посланици прошлог петка изгласали Закон о безбедности и здрављу на раду. Опозиција има примедбе, а једна од битнијих замерки је, по њиховом мишљењу, што се покушава да се половично стави акценат на превенцију повреда на раду.

Вршилац дужности директора Управе за безбедност и здравље на раду Дуња Цицмил каже да се законом уводе нови изрази, као што су: радна средина; радилиште; рад на висини, рад у дубини, озбиљна, неизбежна и непосредна опасност, радно место са повећаним ризиком, рад од куће, рад на даљину... За „Политику” каже да се прописује већи ниво компетенција стручњака за безбедност и здравље на раду, као и лиценцирање свих физичких лица који обављају послове безбедности и здравља на раду и њихово континуирано усавршавање знања.

„Новине су прописивање обавезе послодавца да запосленог на његов захтев упути на лекарски преглед који одговара ризицима на радном месту у редовним интервалима, а најкасније у року од пет година од претходног прегледа. Такође и обавезе послодавца да изда дозволу за рад због веће заштите запослених при обављању одређених високоризичних послова (приликом извођења радова на висини, у дубини, у скученом простору, у простору са потенцијално експлозивним атмосферама). Прописана је већа надлежност инспектора рада да забрани рад на привременим или покретним градилиштима од три, односно 15 или 30 дана у зависности колико пута су утврђене околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља на раду на градилишту, када утврди да су непосредно угрожени безбедност и здравље запосленог. Инспектор је дужан да забрану рада јавно истакне на градилишту, а градилиште видно обележи. Максималне казне су повећане са 1.000.000 на 2.000.000 динара”, истиче Дуња Цицмил.

Нови Закон о безбедности и здрављу на раду више пута је улазио у скупштинску процедуру, али некако су се увек избори „наместили” па се одлагало са његовим усвајањем. То што се коначно нашао пред посланицима, и то после 18 година, када је усвојен досадашњи закон, важно је из више разлога. Његово доношење је битно у процесу европских интеграција и испуњавања критеријума у оквиру преговарачког поглавља 19. У ЕУ о овом закону постоји велики број регулатива које су сада „пренете” у наш правни систем. Пре свега да би се умањио велики број несрећа на раду са смртним повредама, а до сада велики број повреда на раду није пријављен…

Заменик председника Странке слободе и правде Борко Стефановић каже за „Политику” да је сам закон у пракси потпуно непримењив јер није усклађен са осталим законским прописима, пре свега Законом о раду. Као пример наводи да свака фирма мора имати лице задужено за безбедност и здравље на раду и тим лицима је законски дато огромно овлашћење, али да је у пракси то немогуће применити.

„Замислите да једно лице за безбедност затвори комплетно градилиште ’Београда на води’ или неког другог пословно-стамбеног објекта. И то може да се уради у сваком тренутку, јер таква градилишта нон-стоп крше Закон о безбедности и здрављу на раду. Можемо само мислити како би се та особа провела и колико би остала на послу када би урадила тако нешто. У ситуацији кад садашња власт фаворизује јефтин рад и сиромаштво и кад нам радници умиру на траци, добијају отказе и често немају право на заштиту на раду и синдикат, јасно је да под овом влашћу сваки предлог закона, чак и наоко добар, неће заживети у пракси”, истиче Борко Стефановић.

А народна посланица из Зелено-левог фронта Биљана Ђорђевић каже да су безбедност и здравље на раду део ширег права на правичне и повољне услове рада које је као људско право, односно право свакога, без обзира на пол, узраст, инвалидитет и без обзира на то да ли су радници у неформалном сектору, радници мигранти, самозапослени радници, пољопривредни радници или неплаћени радници. За наш лист наводи да је управо умножавање нестандардних облика запошљавања и фрагментације радног права довело до недовољне заштите правичних и повољних услова рада.

„Питање безбедности и здравља на раду је у Србији горуће јер сваке године имамо у просеку 45 смртних повреда на раду. Да то нису само смрти радника на грађевини, показују недавни случајеви смртних повреда на раду двеју фабричких радница, односно смрти раднице у Министарству одбране која је пала кроз прозор са седмог спрата. Закон покушава да стави акценат на превенцију повреда на раду, али је чак и то тек половично. Добро је да постоји захтев за формирањем Регистра повреда на раду, који може да обезбеди поузданије податке око послова где се дешавају повреде и послодаваца код којих се то догађа, али у предлогу закона нема Регистра професионалних болести и није јасно због чега је то тако. То питање је валидније тим пре што послодавци имају обавезу да воде обе ове евиденције, мада имамо разлога да сумњамо да се доста тога што се може сакрити не пријављује (изузев повреда са смртним исходом или тешким повредама које је тешко сакрити) и није извесно да ће се та пракса променити”, каже Биљана Ђорђевић.

Одговарајући на опаску да ли су избегли увођење Регистра професионалних болести, Дуња Цицмил, каже да је обавеза министарства, која је проистекла из преговарачког поглавља 18 – статистика, да пошаље податке Евростату о повредама на раду. Због тога је прописано Увођење јединственог регистра повреда на раду према Европској методологији повреда на раду. „Поступно ће се радити на увођењу регистра професионалних болести, из разлога што се методологија професионалних болести Европске уније ревидира до 2025. године”, наводи Цицмилова.

Биљана Ђорђевић пак наводи да оно што недостаје као пратеће институционално и кадровско окружење да би овај закон заиста адресирао горуће питање безбедности на раду јесу значајно повећање броја инспектора рада, њихова техничка опремљеност и боља примања како би увећање надлежности заиста пратила и њихова већа одговорност за примену закона. Каже и да недостаје и посебан закон о осигурању од повреда на раду и професионалних болести, који је такође могао да буде подстицајан за превенцију.

„Када је реч конкретно о овом закону, он проширује примену на самозапослена лица. Али када узмемо у обзир да су платформски радници у Србији ангажовани преко нестандардних уговора, често самозапослени јер платформе избегавају да се понашају као званични послодавци или раде преко агенција које ретроактивно одјављују раднике пре повреда да не би остварили право на осигурање, онда видимо на који начин они заправо нису обухваћени заштитом”, каже Ђорђевићева и додаје да је недавни протест радника једне компаније за доставу подсетио и на ризике од озбиљних повреда на раду, јер све чешће двоточкашима врше доставе у густом саобраћају.

А Дуња Цицмил наводи да су прихватили предлоге представника привредних друштава и невладиних организација и увели ове нове облике рада. Каже да им је жеља била да се укаже послодавцима да је потребно да сарађују са запосленима узимајући у обзир основну обавезу да се послодавац не ослобађа обавеза и одговорности у вези с применом мера безбедности и здравља на раду одређивањем другог лица или преношењем својих обавеза и одговорности на та лица.

„Иако простор у коме запослени обавља свој рад није под непосредном контролом послодавца, уз учешће запосленог, он може бити обухваћен актом о процени ризика с прецизним описом рада и проценом од потенцијалних ризика. Из тих разлога прописана је обавеза запосленог да обавести послодавца о испуњености услова потребних за безбедан и здрав рад у складу са актом о процени ризика, као и да благовремено обавести послодавца о свакој накнадној промени услова”, објашњава Дуња Цицмил.

Ђорђевићева: Не помиње се родна равноправност

Биљана Ђорђевић наводи да закон уопште нема родну анализу – ниједном речи не помиње сексуално узнемиравање и уцењивање на раду које је део проблема безбедности на раду, а такође не препознаје ни лица која обављају послове кућног помоћног особља код послодаваца. Будући да су то обично жене, каже, видимо на који начин нису обухваћене законом. „Због свега овога имамо озбиљне резерве да ће овај закон остати тек штиклиран квадратић на списку који мери усклађивање с правним тековинама ЕУ. Док се ми усагласимо са европским директивама с краја осамдесетих година 20. века, у ЕУ се увелико расправља о директивама за 21. век, попут оне о побољшању услова рада на платформама која треба и да регулише ову област, али и да побољша услове рада па тако и проблеме у вези са безбедношћу на раду”, каже Ђорђевићева.

Повећава се број инспектора рада

На питање да ли ресорно министарство планира запошљавање већег броја инспектора рада, јер се стиче утисак да их је мало и да неће имати ко да надзире примену закона, Дуња Цицмил наводи да је сада попуњено 237 радних места инспектора рада. Подсећа да су у 2022. у Инспекторату за рад у радни однос на неодређено време примљена 42 инспектора рада, док је 1. марта 2023. примљено још девет. „У току је јавни конкурс за попуњавање још осам радних места инспектора рада. Људски капацитети инспекције рада омогућују пуну контролу спровођења прописа. У 2022. инспектори рада су због утврђених незаконитости поднели 3.994 захтева за покретање прекршајног поступка, од којих 2.441 у области радних односа, 1.324 у области безбедности и здравља на раду и 229 према Закону о инспекцијском надзору и другим прописима. На основу захтева за покретање прекршајног поступка које су подносили инспектори рада у 2022. години, послодавци су кажњени новчаним казнама у износу од 184.815.380 динара”, каже Дуња Цицмил.

Такође, инспектори рада су у 2022. години поднели и 52 кривичне пријаве, од којих 42 кривичне пријаве против одговорних лица у области безбедности и здравља на раду због основане сумње да су починили кривично дело изазивања опасности необезбеђењем мера безбедности и здравља на раду и 10 кривичних пријава против одговорних лица у области радних односа због ускраћивања права на основу рада и права из социјалног осигурања.