Нашем спасиоцу медаља Турске у знак захвалности

За огроман труд, храброст и пожртвованост које је са својим тимом уложио у борби са катастрофалним последицама разорног земљотреса у Турској, пуковник полиције Давор Видовић, начелник Одељења у управи за ватрогасно-спасилачке јединице и вођа Специјалистичког тима за спасавање из рушевина – награђен је медаљом. На свечаној церемонији одржаној 25. априла у Конгресном и културном центру у председничкој палати у Анкари медаљу захвалности уручио му је потпредседник Републике Турске Фуат Октај.

Било је предвиђено да свечана церемонија траје два сата, али је због огромног броја учесника све трајало три часа, прича Видовић. Осим представника међународних тимова, биле су ту и екипе домаћих спасилаца, заправо, сви они су учествовали у акцији спасавања која је почела после првог земљотреса који је Турску погодио 6. фебруара.

Целу церемонију водио је председник Реџеп Тајип Ердоган, али су били присутни и министар унутрашњих послова, заменик председника, представници амбасада...

– Зоран Јовановић, заменик амбасадора, и ја представљали смо нашу земљу. Кандидати су у Конгресном центру били поређани по абецедном реду, тако да ту нисам успео да се сретнем са људима с којима смо били у кампу у Хатају, где смо били распоређени у потрази за преживелима. Али, успео сам да се накратко видим са колегама из Републике Српске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске са којима смо се иначе све ове године сретали на обукама и на терену – рекао је Видовић.

Медаља и сам пријем поново су, каже, пробудили емоције и сећање на оно што су Давор и момци из спасилачког тима прошли тих дана у Хатају.

– Пре почетка церемоније приказан је краћи филм о томе шта се све дешавало. Кад је почео филм буквално сам од емоција задрхтао. Завртео сам причу уназад и поново преживео оно кроз шта смо пролазили: рушевине, потраге, све оно што смо радили како бисмо дошли до бар неког трага живота... Оно што се догодило у Турској заиста је било далеко горе и теже од свега оног што смо прошли кроз све ове године на терену – присећа се Видовић.

Он каже да у току акције спасавања нису били у директној вези са мештанима, али су и даље у контакту са преводиоцем, волонтером који им је помагао у споразумевању.

– Дечко је из Адане, места које је око 180 километара удаљено од Хатаја. Са њим размењујемо поруке и фотографије, а обећао је да ће на лето доћи у Србију да нас посети. Шта се дешава сада у Хатају, какво је стање, заиста не знам. Ни он нам није рекао, а ми не питамо, јер је заиста тешко сећати се свега онога што смо тамо видели – прича Видовић, који се већ 27 година бави овим послом.

Са члановима тима који су били у Турској и даље је на вези. Они су из Новог Сада, Крагујевца, Београда, Ваљева, Ужица, Ниша, Бора. Посао на терену их је зближио и од њих направио пријатеље за цео живот. Зато су направили вајбер групу, да би могли да се чују, виде, да размене искуства, лепе вести...

– У ситуацијама када се догоди земљотрес, пожар или поплава чланови тима се бирају по томе колико су близу места догађаја. Када је био земљотрес у Албанији, организовали смо се са тимом из Ниша и Крагујевца, па смо се успут „оформили”. А када је реч о Турској, пошто смо ишли из два пута, гледали смо да у првом тиму буду они чланови који су ближе аеродрому. Значи, када крећемо водимо рачуна да у тиму буду они људи који се брже могу организовати, али и који испуњавају одређене услове – првенствено да су здрави, да имају сва потребна документа и да су способни да у том тренутку могу максимално да одговоре на дату ситуацију – објашњава Видовић.

Маскота спасилачког тима био је пас Зиги. Управо он доказује колико су пси важни у претрази терена.

– Зиги живи са својим власником, то јест водичем у Новом Саду. То је правило код нас. За разлику од других полицијских паса, ово је пас који је кућни љубимац, али и спасилац. Он мора да се навикне на људе, да буде окружен њима, да се социјализује и да стално тражи оног ко није ту. То је и део тренинга – рекао је Видовић.

Специјалистички тим за претрагу и спасавање из рушевина Сектора за ванредне ситуације у Турској чинило је 45 спасилаца и пас Зиги. Они су у току акције претраге пронашли три живе особе. Једна од њих је била седамнаестогодишња девојка, која је из рушевина извучена 108 сати после земљотреса.