Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Еколошки аутомобили без пореза

Еколошки аутомобили без пореза
Министри Драгин, Милосављевић и Ђелић са гостима на бициклима Фото А. Васиљевић

Дефилеом бициклиста на платоу испред "Сава центра" у Београду јуче је отворена Шеста министарска конференција "Животна средина за Европу", један од најзначајнијих политичких и привредних догађаја у Србији у последњих неколико деценија, будући да ће представници 56 земаља два дана разговарати о еколошким проблемима у свету, теми број један данас на планети.

Борис Тадић, председник Србије, обраћајући се учесницима конференције, истакао је да "живимо у свету у којем морамо водити рачуна једни другима и да не загађујемо планету која нам је једина". Он је пружио снажан подстицај производњи, маркетингу и коришћењу чистих горива на добровољној основи, што подразумева обнову возног парка, као и промену понашања потрошача, а с циљем остваривања чистог транспорта, односно смањења емисије штетних издувних гасова у околину за 20 одсто до 2020.

Говорећи о иницијативи за израду Нацрта споразума "Нула емисија – нула пореза", Тадић је објаснио да она подразумева изузеће од пореза за производњу и стављање на тржиште возила са нула емисијама. Тај споразум би био понуђен за потписивање свим земљама Уније с циљем да ступи на снагу у наредних пет година.

Тадић је рекао да је Србија од демократских промена 2000. године уложила, уз помоћ Европске уније, велике напоре кад је реч о заштити животне средине, која је "високо на нашој агенди приоритета". Такође је најавио да ће током конференције бити представљен Нацрт стратегије о заштити животне средине и одрживом развоју, који је припреман две године.

Он је нагласио да земље у транзицији треба да поднесу терет нове реорганизације економија у свету која подразумева поштовање стандарда заштите животне средине. Тадић сматра да развијеније земље треба да учине све да би транзиционе економије што лакше поднеле овај терет, јер је то важно питање за равномеран динамичан развој појединих делова света, а у овом случају југоисточне Европе.

Министар заштите животне средине Саша Драгин је подсетио да је на Шестој министарској конференцији покренута иницијатива за оснивање подрегионалног центра за праћење климатских промена у југоисточној Европи и упозорио да Србија, према подацима међународних организација у области екологије, пре свега Оквирне конвенције Уједињених нација о промени климе, спада у земље у којима се наставља тренд високих ваздушних температура и испаравања. У наредним периодима овде се може очекивати смањење броја снежних дана и глобално смањење раширености снежног прекривача, али и количине падавина у топлим периодима године.

Министар Драгин је рекао да мониторинг животне средине представља најјаче оруђе за процену услова и кретања у животној средини, па је због тога у изради националних политика у овој области потребно повећати утицај података добијених тим путем.

Драгин је на првој пленарној седници конференције "Животна средина за Европу" указао да би све земље требало да се придржавају правила и препорука за успостављање сопствених система мониторинга ради повећања нивоа међународне упоредивости информација, чиме се помаже прецизнијем увиду у генерално стање животне средине.

Извршни директор Европске агенције за заштиту животне средине Жаклин Мекглејд истакла је, представљајући извештај о четвртом увиду у заштиту животне средине у Европи, да је у региону обухваћеном извештајем (53 земље, у којима живи више од 870 милиона становника) учињен напредак у заштити животне средине.

По њеним речима, више од 100 милиона људи у региону нема приступ безбедној пијаћој води, а процењује се да постојећи ниво оксида азота, финих честица и озона у доњим слојевима атмосфере скраћује просечан животни век у западној и централној Европи за скоро годину дана, указала је Мекглејд.

Она је напоменула да је смањен број несрећних случајева изливања нафте у европским морима, али испуштање нафте као резултат свакодневних активности и даље је знатно.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.