Манастириште – темељ Археолошког парка у селу Мајдан

Суботица – У селу Мајдан, на тромеђи Србије, Мађарске и Румуније отворен је Археолошки парк који сведочи да је у дугом временском раздобљу од праисторије до средњег века овде постојало значајно насеље а потом и манастир. Ово је иначе на простору девет општина северне Бачке и Баната, које су у надлежности Међуопштинског завода за заштиту споменика културе, први археолошки парк који сведочи о богатој историји овог поднебља.

Археолози завода су још 1996. године, предвођени Звонком Недељковићем започели ископавања на локалитету Манастириште, које се налази у самом насељу Мајдан и лежи под окућницама и на њивама мештана. „Читаво узвишење покривено је фрагментима опека и камена”, констатује др Неда Мирковић Марић, археолог у Међуопштинском заводу за заштиту културе у Суботици. Заштитна ископавања трајала су све до 2015. године уз учешће бројних чланове археолошких екипа, уз Небојшу Станојева и доцента др Дејан Радичевића као стручних консултаната на пројекту.

Током ископавања пронађен је један од најраније утемељених манастира овог краја – манастир Светог Ђорђа, коју је по великој Гелертовој легенди основао поглавица Чанад, вероватно у време оснивања Чанадске бискупије, 1030. године – објашњава др Мирковић Марић. У овај манастир пресељени су грчки калуђери из оближњег Марошвара.

На локалитету су до сада откривени остаци две цркве: прве из периода 11. и 12. века и друге из 12-13. века, али и некропола са 660 гробова. Осим налаза из средњег века, пронађена је и праисторијска керамика, што говори о томе да је овај простор био насељен и у ранијем периоду. „Остаци цркве из 11. и 12. века указују на ране богомоље малих димензија, једноставних правоугаоних основа које су честе у западом сакралном градитељству. Црква са два звоника из 12-13. века је као и претходна црква оријентације запад-исток и паралелних зидова. На основу сачуваних елемената црква је била једнобродна са два торња и припратом. На површини припрате, нађени су фрагменти фреске. Рушење ове цркве могло је да се догоди у време доласка Монгола, средином 13. века, а обновљена је највероватније на крају 13. или на самом почетку 14. века”, објашњава др Мирковић Марић.

На овом локалитету откривено је и око 660 гробова. На скелетима је пронађено много патолошких промена, те је могуће претпоставити да је овде било место неке врсте ходочашћа.

О значају локалитета Манастириште у Мајдану стручна археолошка јавност зна доста, о резултатима ископавања објављене су стручне монографије, антрополошки и археолошки налази се још увек обрађују, а др Мирковић Марић каже да су ретки локалитети који могу да се похвале антрополошком збирком као што је то локалитет Манастириште. Археолошки парк у Мајдану уређен је захваљујући сарадњи са суседном Румунијом кроз прекогранични пројекат и о њему се стара општина Нови Кнежевац.