Партизан против Партизана

Окршај у Партизановоj породици је достигао усијање. На решење Југословенског спортског друштва да преузме команду над „својим фудбалом” уследила је одлука Фудбалског клуба да иступи из „црно-беле” фамилије!?

Иако је Вучелић припретио раније да би могао да повуче такав потез, ипак је то сада, кад је обелоданио ту своју намеру, одјекнуло као гром из ведра неба. Само спортско друштво је никло из фудбала, јер је при Централном дому Југословенске армије 4. октобра 1945. то била не само прва секција кад је основано армијско фискултурно друштво, него је због њега и настало. Једноставно, до сада се спортско друштво поистовећивало с фудбалским клубом. „Црно-бели” нису изузетак, јер је фудбал код нас био и остао спорт број 1, без обзира на успехе других, ма колико они били задивљујући.

Сукоб међу Партизановим Мрњавчевићима је почео приликом избора за председникa спортског друштва. Као противкандидат дотадашњем првом човеку „црно-белих”, уједно и председнику њиховог фудбалског клуба, Милораду Вучелићу иступио је Остоја Мијаиловић, његов колега из кошаркашког клуба. Супротстављеност је била толика да изборна скупштина није одржана онако како је уобичајено, него су се делегати раздвојили и они који су били за промену су изгласали Мијаиловића за председника. Вучелић са својим присталицама то није прихватио, али јесте Агенција за привредни регистар (АПР).

До сада се сматрало да су челници спортских друштава без стварне власти, да је то више фигура, која симболично повезује некада централизовану организацију, која саветима утиче на решавање проблема или пружањем подршке охрабрује некога у започетом послу. Међутим, Мијаиловић је са својим сарадницима закључио да му статут омогућава да заводи ред у клубовима члановима ЈСД Партизан. Вучелић, дабоме, ослањајући се на правне стручњаке у ФК Партизан, сасвим другачије гледа на то.

На чијој је страни слово закона ни тамо где су много мање зачкољице правници се не слажу. Просто, свако тумачи онако како њему, то јест његовом клијенту, одговара. У таквим споровима побеђује онај ко има јаче адуте и тај, обично, и крене у офанзиву.

У овом тренутку Мијаиловић је за јавност нека врста Партизановог месије, јер је кошаркашки клуб из понора лансирао у европску орбиту. Без обзира на коначан исход борбе против Реала „црно-бели” су мимо свих очекивања поново међу најбољим кошаркашким тимовима на Старом континенту. Знањем, на срећу или случајно, свеједно, то је његов аргумент да уме да извуче брод из таласа, који би да га прогутају и да пуним једрима заплови даље.

Фудбалски клуб је у сасвим другачијој ситуацији. Из године у годину му не иде како жели, а ове је баш толико црно да, рекло би се, црње не може да буде. Шесту сезону је без титуле првака, у Купу Србије је испао већ у првој утакмици од, што би се некад рекло, друголигаша, на међународној сцени се, истина, одлично дочекао у Лиги конференција после суноврата у Лиги Европе, али, кад је почео да се топи снег неславно се утопио. Поред тога, у првенству пролази као бос по трњу – предстоји му тешка и неизвесна борба да уопште стекне право да идуће сезоне учествује у неком Уефином такмичењу.

На недавној ванредној клупској Скупштини Вучелићев позив да буде разрешен дужности није усвојен, али на њој, сем набрајања шта је све затрпало и затрпава фудбалски Партизан није било речи како из живог песка. Вероватно нека комбинација постоји, али није обнародована, па као да је и нема.

Принудна управа, коју је у Фудбалски клуб Партизан упутило ЈСД, добила је задатак и да сазове нову седницу клупске Скупштине. На њој ни по коју цену не би било места за досадашње фудбалско руководство „црно-белих”, јер га је Мијаиловићева влада већ одстранила.

Какав ће бити расплет може да се нагађа. У овом моменту Мијаиловићу ветар дува у леђа, јер је у кошарци вратио самопоштовање „партизановцима”, а одбојкаши, чији је главни човек Жељко Танасковић генерални секретар ЈСД, освојили су ове године „дуплу круну” и тако постали први клуб „црно-белих” који се после дуже времена вратио на трон. За разлику од њих у фудбалу је управа стално на мети организованих навијача (додуше, није прва), а проблеме, како наслеђене, тако и новоизникле, не успева да реши.

Рат Партизана против Партизана се наставља. Битка, чији ће исход умногоме да најави расплет, већ је у понедељак. У првенству фудбалери Партизана дочекују Нови Пазар. Ко ће тада да има извршну власт на стадиону „црно-белих”, на коме треба да се игра, биће јасан показатељ да ли је нова власт освојила Хумску 1 или је стара нашла начин да одбије напад.