Убица научио да пуца тренирајући „ерсофт”

Коста К., тринаестогодишњак који је у Основној школи „Владислав Рибникар” на Врачару у Београду убио осам ђака и школског чувара и ранио шест ученика и наставницу историје, вештине руковања оружјем стекао је тако што је три године активно тренирао „ерсофт” – војнотактичку игру, симулацију рата уживо.

Оружарка Ана Симоновић, рекла је за „Политику” да је дечака Косту К. и његовог оца Владимира К. виђала на полигону за „ерсофт” и да је дечак био увежбан у руковању оружјем, али не у стрељани, већ активно тренирајући ову војнотактичку игру.

„Отац га је доводио на сусрете на полигону за ’ерсофт’ и дечак је имао своје реплике оружја. Он је ту научио како се мења оквир на пиштољу, како се пуца и креће. За три боравка у стрељани није могао ништа да научи”, навела је оружарка.

Учесници на полигону за „ерсофт” играју се рата, гађају у мете и једни у друге. Носе заштитну опрему, штитнике за очи.

„Ерсофт” је сличан некадашњем „пејнтболу”, али је напреднија и реалнија верзија игре.

„Реплике пиштоља су истоветне правом оружју, ми их иначе користимо за филм, јер се бавимо и оружјем за филм. Званично у ’ерсофту’ не могу да учествују деца млађа од 18 година, али дечак је све време био у пратњи оца”, додала је наша саговорница. Иначе, она има сертификате о руковању готово свим врстама ватреног оружја.

Објаснила је да постоје јефтиније и скупље варијанте „ерсофт” оружја, и да је дечак вероватно имао скупљу варијанту пиштоља, такозвану фул метал реплику која је идентична правом.

Оквир за муницију на ’ерсофт’ пиштољу је као код правог, а пуни се куглицама. Репетирање је исто, а испаљују се металне куглице пречника шест милиметара.

„’Ерсофт’ није баук или полигон за спремање терориста, потенцијалних психопата и слично. Овакав вид обуке користи се и у војсци. У Београду је неколико продавница које продају ’ерсофт’ оружје. То је игра на полигону, пре свега да се људи одвоје од екрана и видео-игрица. Не могу ништа лоше да кажем за ’ерсофт’, али не можемо ни да предвидимо како ће ко искористити своје вештине”, закључила је Ана Симоновић.

Душко Илић, генерални секретар Националне асоцијације за оружје Србије, казао је за „Политику” да не постоји законска регулатива када је реч о одласку деце у стрељане, и да су такви случајеви у пракси веома ретки.

„Оружје на стрелишту могу да употребљавају корисници стрелишта, уз надзор инструктора и нигде није дефинисано годиште тих корисника. Пракса је да стрељане избегавају да деци дају оружје. У спортском стрељаштву, пионири и кадети прво могу да пуцају из ваздушне пушке и то од десете године, када могу да преломе ту пушку, и уз строги надзор тренера. Такође, у спортском стрељаштву из пиштоља са централним паљењем јуниори могу да пуцају од 16 година”, рекао је Илић.

Иван Урошевић, лиценцирани инструктор за безбедно руковање ватреним оружјем стрељане у Београду, објаснио је да малолетници долазе у стрељане, али да је то реткост и најчешће их доводи родитељ који има везе са оружјем, да ли кроз војску, полицију или лов, па имају оружје у кући.

Такви родитељи заправо желе да покажу детету како пиштољ није играчка, шала и игрица, него да је то један врло опасан и озбиљан алат.

Постоје и стрелишта и клубови који апсолутно забрањују малолетницима, чак и у пратњи родитеља, да користе оружје, изјавио је Урошевић за Танјуг.

Он сматра да за малолетнике стрељана уопште не треба да буде забава.

„Малолетници се појављују ту са апсолутним незнањем, предубеђењем да је то нешто што је лако и нешто што можете видети било где у играма, на телевизији, интернету и делује као игра. Ствар се драстично мења после првог пуцња и постоји природна реакција на тај звук која је отрежњујућа”, закључио је Урошевић.

Влада Србије јуче је донела најновије одлуке после трагедије у Основној школи „Владислав Рибникар”. Међу мерама је и контрола свих стрељана на територији Србије.

Наложено је да та контрола буде завршена у року од три месеца, а у року од месец дана и припремљени прописи о условима и начину коришћења стрељана, укључујући забрану приступа малолетним особама.