Министарство енергетике: Србија ће учествовати у заједничкој куповини гаса

Могу ли земље Европске уније онако како су то замислиле да наредну грејну сезону заиста прегрме без руског гаса? Како би на још један начин казниле Русију због агресије на Украјину ЕУ је отворила платформу за заједничку куповину гаса на којој снабдевачи могу пријавити продајне количине. Рок за прву набавку истекао је јуче, а до сада се регистровало више од 80 фирми. Секретаријат Енергетске заједнице позвао је своје чланице да се пријаве. У наредних годину дана Брисел ће заједничку набавку гаса организовати свака два месеца. У прилици да се јаве биће и неколико земаља које нису чланице, међу којима је и Србија. Земље Европске уније добиле су задатак да до новембра гасна складишта попуне до 90 одсто. За ову прву заједничку траншу, светски добављачи, до 9. маја, морају доставити понуде, а из конкурса су елиминисане и руске компаније и руски гас. Циљ бриселске енергетске солидарности је да се, за следећу грејну сезону на време обезбеди гас из других извора и то по најповољнијим ценама.

Упитани да ли ће Србија иако није чланица ЕУ бити у групи ових земаља које ће организовати заједничку набавку гаса, из Министарства енергетике за „Политику” одговарају да су чланице Енергетске заједнице, укључујући и Србију позване да искажу заинтересованост за учешће у заједничкој куповини. Имајући у виду да је диверзификација праваца и извора снабдевања стратешко опредељење Србије, изражена је спремност да се учествује у овој заједничкој куповини. Јавно предузеће „Србијагас” предузима активности у вези са пријављивањем на Призма платформу, што је предуслов за ангажовање у заједничкој куповини, која ће се одвијати сукцесивно.

Европска комисија је са државама чланицама успоставила платформу за заједничку куповину гаса да би обезбедила снабдевање ЕУ енергијом по приступачним ценама. Циљ платформе је да помогне у координацији куповине гаса, користећи колективну преговарачку и политичку моћ ЕУ, да обезбеди снабдевање по одрживим ценама за грађане и предузећа ЕУ. Такође, овим механизмом се настоји избећи да компаније из ЕУ лицитирају за исти гас и као последицу тога повећају цену, наглашавају из ресорног министарства.

Упитани како ћемо се снабдевати гасом док чекамо да се заврши гасовод којим ће се у Србију допремати азербејџански гас, из Министарства енергетике одговарају да се снабдевање наше земље одвија несметано. Међутим за потребе вршне потрошње, односно за дане када је она највећа, потребно је обезбедити додатнe количине из различитих извора у циљу сигурности снабдевања тржишта.

– Допремање природног гаса у Србију према европском механизму одвијало би се на исти начин као и код самосталне куповине природног гаса, уговарањем тачке испоруке и закупом потребних капацитета у гасоводу. Такође, у току је изградња гасне интерконекције Србија–Бугарска којом ће Србија диверзификовати своје изворе снабдевања гасом, односно добити могућност за повезивање са изворима гаса који долазе до Грчке, укључујући Азербејџан и течни природни гас (ЛНГ) терминал у Грчкој. Гасна интерконекција требало би да буде завршена на јесен, а у току су разговори с азербејџанском страном о условима испоруке гаса под којим би Србија могла да се снабдева од идуће године. Што се цена тиче, оне ће одражавати тренутну тржишну позицију, односно стање понуде и потражње – наводе из Министарства енергетике.

Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса на питање „Политике” о позиву ЕУ за заједничку набавку гаса изјавио је да је извесно да ће се наша земља снабдевати гасоводом „Турски ток” којим стиже руски гас.

Упућени у гасне прилике кажу да је овде реч о чистом политичком скупу с кога је послата политичка порука, јер Азербејџан нема те количине које би могле да намире потребе оног дела Европе који се деценијама снабдева руским гасом. А више од 45 одсто укупних руских количина завршавало је управо на европском тлу до пре почетка рата у Украјини. Истовремено већ дуже од 20 година Азербејџан ради на томе да постане битан извозник гаса у ЕУ што се догодило пре три године када је пуштен у рад гасовод ТАП „Трансјадрански гасовод” којим азербејџански гас иде кроз Грчку и Албанију и преко Јадранског мора до Италије.

Да руски гас не може да буде у потпуности замењен ни азербејџанским а ни било којим другим потврдила је својевремено и Алиса де Карбонел заменица директора програма за Европу и централну Азију објаснивши да покушај ЕУ да мање зависи од увоза руског гаса није била идеја о потпуној замени овог гаса другим, већ само диверзификација. Односно да удео других извора па и овог из азербејџана колико год био мали у купном увозу осигура да „Гаспром” нема монопол над било којим тржиштем, изјавила је она за радио Слободна Европа.